Više od godinu dana traje Ruska invazija na Ukrajinu. Mediji su ovaj sukob nazvali najvećim vojnim sukobom u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Početak invazije
Ruska Federacija je, iz pravca Rusije, Belorusije i Krima, 24. februara 2022. godine, otpočela invaziju na Ukrajinu, a borbama su se priključile i jedinice samoproglašenih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike. Ruski predsednik, Vladimir Putin, naredio je vojnu operaciju i poslao 200.000 vojnika na ukrajinsku teritoriju. Ipak, sukob između ove dve zemlje počeo je mnogo ranije, još 2014, posle Evromajdana (masovnih demonstracija u Ukrajini, koje su počele 21. novembra 2013. i trajale do 22. februara 2014), posle čega je Rusija pripojila Krim i kada su otpočeli sukobi u Donbasu.
Samo tri dana pre početka invazije, Rusija je priznala dve samoproglašene države unutar ukrajinskih granica – Donjecku Narodnu Republiku i Lugansku Narodnu Republiku – kada su ruske oružane snage ušle na istok Ukrajine u region Donbasa. U Ukrajini je proglašeno vanredno stanje, najavljena opšta mobilizacija i prekinuti su diplomatski odnosi sa Rusijom.
Od tog dana, mnogi građani Rusije i Ukrajine napustili su svoje zemlje, a u medijima smo mogli da čujemo i pročitamo različite informacije sa ratišta, da vidimo snimke iz video-igrica, navodeći da se radi upravo o snimcima iz Ukrajine, i slušamo različite domaće i strane „stručnjake” koji su analizirali sam rat, njegove uzročnike, razvoj i budućnost. Dezinformacije i širenje straha samo su neke od stvari kojima se služe mediji tokom rata.
Otkako je počeo rat, način izveštavanja domaćih medija značajno se menjao – pozitivno izveštavanje o Rusiji doživljava pad tokom sredine protekle godine i postaje kritičko i negativno, dok je Ukrajina od početka sukoba prikazana kao marioneta Amerike, Zelenski kao loš glumac koji nije dorastao ulozi koju ima, da bi danas izveštavanje o ovoj državi bilo neutralnije.
Uticaj na ekonomiju Rusije i Ukrajine
Napad Rusije osuđen je na međunarodnom nivou, a gotovo sve zemlje uvele su sankcije Rusiji. Pojedine strane kompanije, firme i brendovi napustili su Rusiju, koja je odgovorila otvaranjem novih – pa tako umesto Mc Donald’s-a, Rusi sada imaju Ukusno i tačka (Vkusno & tochka), koji posluje u istom prostoru kao američki lanac brze hrane. Mnogi hoteli promenili su svoja imena, ali su nastavili da posluju u Rusiji. Prema pisanjima „Njujork tajmsa“, ovu državu je napustilo samo 9% zapadnih kompanija.
Među firmama koje su otišle nalaze se Siemens, McDonald’s, Goodyear, Visa, Michelin, Nissan, Renault, Volkswagen, Stellantis, Apple, LG i Shell, dok su Mastercard i Addidas suspendovali svoje poslovanje.
Rublja je, u odnosu na američki dolar, na dan početka sukoba pala na rekordno nizak nivo. Rat je potpuno urušio ekonomiju Ukrajine, a Rusija, za sada, nije izgubila mnogo kako se činilo da će biti uvođenjem sankcija. Potpisivanje sporazuma trgovinske razmene sa Kinom, dodatno će sprečiti urušavane ruske ekonomije.
Nekako izgleda da su sankcije više naštetile ostatku Evrope. Gas i energenti su poskupeli, što je samo dovelo do toga da se u budžet Rusije slije mnogo više novca nego što je planirano. Indija, Kina i Turska povećale su kupovinu ruske nafte. Tokom 2021. godine, više od polovine izvoza nafte iz Rusije išlo je u Evropu, dok je u 2022. on znatno smanjen. Međutim, Mađarska, sa 60%, i Slovačka, sa 75%, ostale su zavisne od ruskih energenata tokom protekle godine.
Ipak evropske zemlje traže druge izvore. Pored Rusije, kada je reč o energentima, najviše je profitirala i Amerika, koja je Evropi ponudila da od nje kupuje gas znatno skuplje nego od Rusije.
Velike ruske kompanije krenule su u preradu sirovina, koje su do uvođenja sankcija samo prodavale. Recimo, zasadi povrća i voća su ogromni i za nekoliko godina neće biti potrebe za uvozom.
Podrške i osude
Podrška napadnutoj zemlji stizala je sa svih strana u vidu hrane, vode, obuće i odeće, sredstava za higijenu, ali i u vidu naoružanja.
Protesti protiv rata, Rusije, i kao znak podrške Ukrajini, dobili su globalne okvire. Oni su održavani i u ruskim gradovima, na šta je policija odgovorila hapšenjem građana.
Naša država je, od samog početka rusko-ukrajinskog rata, zauzela neutralan stav da će poštovati međunarodno pravo i pravdu, osudila ruske napade i podržala teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ali i odbila da uvede antiruske mere. Sve ovo dodatno je uticalo na spoljnu politiku i rešavanje pitanja Kosova, kao i ulazak Srbije u Evropsku uniju. Brisel je Beogradu uputio pozive da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, ukoliko želi da napreduje u pregovorima sa EU, dok bi uvođenjem sankcija Rusiji moglo da dođe do ruskog priznavanja nezavisnosti samoproglašene države Kosovo i glasanje da tzv. država bude deo UN.
U Srbiji smo mogli i da vidimo skupove protiv ruske agresije i podršku ukrajinskom narodu, na kojima su grupe Rusa, Ukrajinaca, Belorusa i Srba skandirali protiv rata. Ipak, otišla je i druga slika iz naše prestonice u svet – skupovi podrške Rusiji i Vladimiru Putinu, na kojima su desničari nosili fotografije sa likom ruskog predsednika i transparente sa oznakom „Z”.
U Evropi su istovremeno započeli udari na rusku kulturu. Cenzura i progon svega što dolazi iz Rusije bili su motivisani ideološkim ili ratnom histerijom koja je zahvatila svet. Sa Zapada, stizali su pozivi na bojkot ruskih institucija, za izbacivanje Rusa iz međunarodnih foruma i obustavljanje rada ruskih umetnika.
Pored zapadnih zemalja, bojkot je stigao i iz Ukrajine, u koji su uključeni Oleksandr Tkačenko, ministar kulture i informisanja, i vodeće ličnosti iz sveta kulture – smatrajući da Rusija koristi kulturu kao sredstvo propagande. Zahtevi su išli toliko daleko da se tražilo da se čak ni ne piše o ruskoj kulturnoj sceni.
Međunarodni bojkot ruske kulture počeo je odlukom Evropske radiodifuzne unije da isključi Rusiju iz muzičkog takmičenja „Pesma Evrovizije”. Kao razlog, navedena je mogućnost da Rusija može svojim učešćem da našteti reputaciji prestižnog festivala. Odgovor Rusije bio je istupanje iz ERU.
Predavanja o jednom od najznačajnijih ruskih pisaca, Fjodoru Dostojevskom, zabranjena su na milanskom univerzitetu Bikoka. Kompozicije Petra Iljiča Čajkovskog uklonjene su iz repertoara Kardifske filharmonije. Evropska filmska akademija je, takođe, isključila Rusiju iz dodele nagrada. Na Berlinalu 2022. nije bilo bojkota ruskih filmova, ali nije ni bilo dozvoljeno prisustvo ruske delegacije.
Nacionalna galerija iz Londona promenila je naziv slike „Ruske plesačice” Edgara Dega u „Ukrajinske plesačice”. Na stranici galerije navedeno je da je sasvim sigurno da se radi o plesačicama iz Ukrajine pre nego iz Rusije.
U Velikoj Britaniji, otkazani su nastupi Državnom baletu Sibira koji je imao zakazanu turneju u toj zemlji, kao i nastupi Boljšoj baleta u Kraljevskoj kući opere. Na udaru su bili i pojedinci, pa su tako otkaze dobili dirigent Valerij Gergijev i operska diva Ana Netrebko, jer nisu osudili rusku agresiju. Netrebkova je kasnije osudila rat u Ukrajini, čime su svi njeni koncerti otkazani u Rusiji. Koncert operske pevačice otkazan je početkom marta i na Tajvanu, gde Ukrajina uživa veliku podršku.
Slična slika dolazila i iz regiona, pa je tako Zagrebačka filharmonija iz programa izbacila dela Čajkovskog, a Hrvatsko narodno kazalište otkazalo je koncert Ruska serenada.
Bojkotu bivše države SSSR-a pridružile su se i zvezde pop muzike Nik Kejv, Igi Pop, Luj Tomlinson i grupe Green day, Placebo i Franz Ferdinand, otkazavši svoje koncerte u Moskvi. S druge strane, koncert slovenačkog benda Lajbah otkazan je u Kijevu, a kao razlog za to članovi sastava rekli su da je od njih traženo da se izjasne da je ruska umetnost bezvredna, što su oni odbili.
Ruski mediji „Sputnjik” i „Raša tudej” zabranjeni su u EU i na Jutjubu zbog pisanja o ratu. Ovo je na neki način dovelo do jednostranog izveštavanja i odsustva „druge strane”.
U Rusiji je uvedena stroga cenzura i blokada zapadnih medija i onih ruskih koji ne podržavaju vladu Vladimira Putina, kao i blokada Fejsbuka i Instagrama. Ruski mediji mogu da koriste informacije samo iz zvaničnih izvora i da umesto termina agresija, invazija i rat, koriste termin „specijalna vojna operacija”.
Svetska vojno-politička kriza i ratna invazija, pored ekonomije, medija i umetnosti, prelile su se i na sport. Sportisti su dobili sankcije i zabranjeno im je da nastupaju pod državnim obeležjima. Ruska himna i ruska zastava nisu mogli da se čuju i vide na Svetskom prvenstvu u fudbalu, atletskim i teniskim takmičenjima, kao ni na većini drugih sportskih manifestacija.
Rat i sankcije učinile su i da Rusija bude izbačena i iz Saveta za ljudska prava UN i Saveta Evrope. Mnoge zemlje zatvorile su vrata i ruskim naučnicima. Prekid saradnje sa naučnicima iz Rusije došao je iz Nemačke, SAD i Evropske komisije. Najbizarnija odluka sankcija je da mačke iz Rusije ne učestvuju na međunarodnim izložbama.
Oprečnih komentara u javnosti i na društvenim mrežama bilo je i po pitanju uključivanja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog putem video-poziva tokom dodele Gremija, Zlatnog globusa, 73. Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu, i filmskog festivala u Kanu, kao i oko pobede Ukrajine na „Evroviziji”.
Podrška ruskim kolegama stigla je sa Filmskog festivala u Lokarnu u Švajcarskoj, a organizatori su rekli da će uvek stati na stranu „slobode izraza i filmske umetnosti u svim oblicima” i da neće bojkotovati ruske filmove.
Poljska je od 1. marta donela odluku da ukrajinske izbeglice koje borave u toj zemlji duže od 120 dana i žive u zajedničkim stambenim objektima, moraju da pokriju polovinu troškova smeštaja, uz ograničenja od 40 zlota (8,50 evra) dnevno. Troškovi, 75%, mora da budu plaćeni do maja pa nadalje ako ostanu u Poljskoj duže od 180 dana. Tada će ograničenje biti 60 zlota, odnosno 12,73 evra dnevno. Od ovoga su izuzete ugrožene grupe, ljudi u teškoj materijalnoj situaciji, deca, trudnice, penzioneri, samohrani roditelji i roditelji sa decom mlađom od 12 godina.
Nekoliko hiljada ljudi protestvovalo je 11. marta u Češkoj i tražilo da njihova zemlja prestane da vojno naoružava Ukrajinu. Skupovi protiv slanja municije i oružja Ukrajini održani su i u Parizu, Berlinu, Briselu, Londonu, Madridu, Napulju, Rimu, Pizi, Beču, Sofiji, Tuzli. Svi ovi skupovi imali su isti cilj „mir bez oružja”, kako bi se rat što pre završio.
Pored Niša i Beograda, podrška Rusiji stigla je iz Jerevana u Jermeniji i Južnog Libana – gde su okupljeni nosili fotografije lidera Rusije Vladimira Putina, postere sa slovima „Z” i „V” i porukama „Za istinu” – ali i Banjaluke, Višegrada, Podgorice, Sofije, Frankfurta, Hanovera. Solidarnost je stigla i od sirijskog predsednika Bašara el Asada, koji je rekao da se Rusija bori sa „starim i novim nacistima”.
Globalna inflacija i pohlepni stanodavci – šta nam je doneo rat?
Rat u Ukrajini uticao je na ionako veliku svetsku inflaciju, na koju je prethodnih godina uticala i pandemija korona virusa.
Cene hrane na globalnom nivou porasle su još od sredine 2020, što je uzrokovano zatvaranju brojnih biznisa, te su lanci snabdevanja prekinuti. Poljoprivrednici su bili primorani da ostavljaju voće i povrće da istruli i da prosipaju mleko, jer nije bilo dovoljno prevoznika koji bi robu dostavili prodavnicama u kojima je ostao mali broj zaliha zbog ljudi koji su nepotrebno gomilali zalihe hrane.
U Rusiji i Ukrajini proizvede se trećina useva ječma i pšenice na globalnom nivou, ali i izveze dve trećine suncokretovog ulja. Dok je Ukrajina bila na četvrtom mestu po izvozu kukuruza. Visoke cene ulja doprinele su do rasta cena prehrambenih proizvoda.
Najviše su porasle cene energenata, nafte, gasa, mleka i mlečnih proizvoda, mesa, ribe, jaja, soje, transportnih usluga, ali i stočne hrane i đubriva, što dodatno utiče na poljoprivrednu proizvodnju na koju je poslednju deceniju uticaj imala i promena klime.
Na građane Srbije se negativno odrazio rast cena usluga, zakupa i kupovine nekretnina, životih namirnica, kućne hemije i sredstava za negu, električne energije, goriva, gasa i nafte, porast kredita, kamata i gotovinskih zajmova. Gotovo da nema onih koji posledicu krize nisu osetili. Dok s jedne strane cene rastu, sa druge novac gubi vrednost – tako je početkom jula prošle godine evro dostigao istorijski minimum i pao na najniži nivo u odnosu na dolar u poslednjih 20 godina.
Godinu dana posle
Godišnjica Rusko-ukrajinskog rata obeležena je širom sveta, a SAD su najavile dve milijarde dolara dodatne vojne pomoći. U Moskvi nije bilo nikakvih skupova i obeležavanja godinu dana od početka rata.
Povodom godišnjice od početka rata, u Beogradu je 24. februara u organizaciji Ambasade Ukrajine u Srbiji, EU infocentra i Delegacije EU, otvorena izložba „Godina nesalomivosti”, koja prikazuje stradanje ukrajinskog naroda. Na izložbi su prikazane fotografije Amira Hamzagića, fotografa Bete, i fotografije koje je ustupilo ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine.
Takođe, organizovan je i skup „Marš solidarnosti i mira – 365 dana nesalomivosti”, koji je okupio nekoliko stotina ljudi, pretežno migranata iz Ukrajine. Oni su nosili ukrajinske zastave i transparente sa natpisima poput „Stop ratu u Ukrajini” i „Ukrajina će pobediti”. Na skupu je prisustvovala nekolicina domaćih narodnih poslanika i političara, brojni ambasadori u Srbiji, kao i predstavnici Evropske unije.
Provokacije, poput „Slava Rusiji”, mogle su da se čuju iz kafića pored beloruske ambasade, dok su učesnici skupa prolazili pored nje. Nekoliko desetina proukrajniskih aktivista pokušalo je da dođe do ambasade Ruske Federacije i ostavi tortu sa lobanjom i crvenom glazurom, koja simbolizuje krv, ali u tome ih je sprečila policija.
Članice EU su, sredinom marta, postigle su dogovor o vojnoj pomoći Ukrajini, odnosno da će u narednih godinu dana ovoj zemlji da daju pomoć u vidu milion artiljerijskih granata. Zemlje će iz svojih zaliha slati municiju, a udruživanjem kupiti količinu koja nedostaje. Kao naknadu, zemlje članice koje iz svojih zaliha daju municiju dobiće do milijardu evra. To ovde postavlja pitanja da li su solidarnost i podrška Evrope iskreni i da li je novac (političarima) važniji od ljudskih života?
Šta nam donosi 2023?
Iako je prošlo više od godinu dana od početka najvažnijeg događaja u Evropi nakon Drugog svetskog rata, ni dalje nije sasvim jasno šta su tačni ciljevi Rusije, kao ni to šta bi moglo da bude jak razlog da rat prestane i da se sedne za pregovarački sto. Sankcije, kao što smo za sada videli, neće okončati rat.
Situacija na ratištu i u ovim zemljama menja se svakodnevno. Ono što je činjenica jeste da su (za sada) jednogodišnji sukobi doneli gubitak vekovne jezičke, verske i kulturološke bliskosti dva slovenska naroda. U Ukrajini je, od početka sukoba, uništena infrastruktura, komunikacione mreže, sistemi za navodnjavanje, grejanje i električnu energiju, stambeni i poslovni objekti, škole, ledena dvorana, drvena crkva… Na hiljade ljudi je ostalo bez posla i/ili postalo interno raseljena lica…
Još uvek nema tačnih i preciznih podataka o broju žrtava i sa jedne i sa druge strane. Brojke koje se mogu pronaći na internetu kreću se od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada ranjenih i ubijenih sa obe strane, a procene su sa različitih država.
Kraj rata se ne nazire, kao ni koja su to radikalna rešenja koja bi mogla i jednu i drugu stranu da dovedu do primirja. Predviđa se čak i početak novog svetskog rata, koji bi uvukao i države NATO-a u sukob protiv Rusije. Neki stručnjaci i vojni analitičari ne isključuju ni mogući nuklearni rat, kao apokalipsu 21. veka, što bi predstavljalo i najgori mogući „scenario”. Ono što je u teorijama najrealnije je da bi rusko-ukrajinski rat mogao da traje bar do 2025. godine.
Kako će se dalje odvijati situacija na ratištu, ali i čitavoj Evropi i svetu? Kako će se on završiti? Ko će duže izdržati? Šta je rešenje za obe strane? Kakvo će biti snabdevanje gasom 2023. godine? Šta će biti sa svetskom ekonomijom i hoće li se ruska urušiti? Da li će i ostale zemlje, poput Češke i Poljske, postati manje tolerantne prema pridošlicama iz ovih zemalja? Šta će se desiti sa srpskom spoljnom politikom zbog neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, posebno sa pitanjem Kosova i Metohije? Hoćemo li uvesti sankcije? Da li će Ukrajina postati članica NATO pakta i Evropske unije? Da li će Putin, kako Zapad traži, odgovarati za ratne zločine? Pitanja su na koje samo možemo da čekamo odgovore.
