Rusija i Ukrajina su u ratu već duže od godinu dana. Mediji su ovaj sukob nazvali najvećim vojnim sukobom u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Stvorena je velika migraciona kriza i više od sedam miliona izbeglica napustilo je ove zemlje, dok je u Evropi ostalo oko pet miliona migranata. Od početka rata, u Srbiju je ušlo preko 200.000 Rusa i više od 130.000 Ukrajinaca. U nameri da vidimo kako žive i čime se bave Ukrajinici i Rusi u Srbiji, koji su u našu zemlju došli tokom prošle ili početkom ove godine, razgovarali smo sa nekima od njih.
Iako su Rusi u Srbiji brojniji od Ukrajinaca, nije bilo lako naći sagovornike iz ovih država koji su spremni da otvoreno govore o svojim iskustvima. Kao razlozi za to mogu da budu i nepoverenje u (srpske) medije, ali i strah od neizvesne budućnosti.
Uz iskustva migranata, obradićemo i imigraciona prava naše zemlje, ali i ekonomsku i političku dinamiku koju migracije uvek nose sa sobom.
Izbeglice u Srbiji
Oružani sukob primorao je veliki broj državljana Rusije i Ukrajine da napuste svoje domove i odu u izbeglištvo. Najviše izbeglica otišlo je u Poljsku, Nemačku i Češku. Srpski komesarijat za izbeglice i migracije je, od samog početka, pratio razvoj situacije, objavljivao vesti o sukobu i bio spreman da postupi po svojim zakonskim obavezama kako bi obezbedio prihvat izbeglica.
Više od 90.000 izbeglica i migranata, najviše sa Bliskog Istoka, Azije i Afrike, prošlo je kroz našu zemlju u toku prethodne godine, kažu podaci Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Samo 30 njih je dobilo neku vrstu azila. Za najveći broj migranata Srbija je tranzitna stanica, pa se smatra da u Srbiji trenutno boravi oko 30.000 njih.
Gotovo je nemoguće prošetati prestoničkim ulicama i ne naići na vozilo sa ruskim registarskim tablicama, voziti se gradskim prevozom i ne čuti ruski i ukrajinski jezik. Moguće je videti i grafite na fasadama na ruskom jeziku, oglase na jezicima ova dva naroda, čuti njihovu muziku. Ova slika prisutna je i u drugim mestima u zemlji.
U prihvatnim centrima i centrima za azil tokom protekle godine evidentirano je više od 124.000 migranata, dok je tokom prva dva meseca ove prošlo oko 13.000 njih. Prema podacima MUP-a, u našu zemlju sa odobrenim privremenim boravkom se nalazi 702 državljanina Ukrajine i 22.695 državljana Rusije, dok je za 1.189 Ukrajinaca odobrena je i privremena zaštita, koja podrazumeva jednogodišnje pravo na rad, boravak i zdravstvenu zaštitu, kao i obrazovanje za decu. Broj Rusa se povećao nakon 21. septembra, kada je Putin objavio delimičnu mobilizaciju u zemlji.
Ruskim državljanima za ulazak u Srbiju ne treba viza i mogu da dobiju privremeno boravište. Srbija je, inače, jedna od šest država u Evropi u koju Rusi mogu putovati bez viza. Druge zemlje su Bosna i Hercegovina, Belorusija, Turska, Gruzija i Jermenija.
Kao odgovor na agresiju, EU je uvela sankcije Rusiji, što je prouzrokovalo da mnogi svoje poslove presele van granica Ruske Federacije. Pridošlice su svoje biznise nastavile u Srbiji, ili su započeli nove poslove osnivanjem firmi. Prema istraživanju VOICE-a (Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra), za samo pet nedelja od početka rata, u Srbiji je registrovano 323 firmi osnovanih od strane Rusa, a najveći broj čine preduzetnici.
Prema podacima APR-a, osnovano je preko 4.000 firmi, što je povećalo ljudske resurse u prethodnoj godini. Najveći broj firmi otvoren je u Beogradu i Novom Sadu, a desetine njih registrovano je na istim adresama. Registrovane firme se uglavnom bave informacionim tehnologijama, programiranjem, trgovinom na veliko, konsultatskim aktivnostima.
Bežeći od rata, mobilizacije, sankcija, za boljim životnim uslovima, među migrantima iz Ukrajine i Rusije uglavnom se nalaze visokoobrazovani i visokokvalifikovani IT stručnjaci, doktori, advokati, privrednici iz ugostiteljskih i kozmetičkih industrija. Takođe pokreću biznise za proizvodnju hrane i poslastica, frizerskih i kozmetičkih usluga, dizajn… A primetan je i povećan broj ruskih ugostiteljskih objekata i manifestacija posvećenih ruskoj kulturi.
Tokom 2022. Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je 35.000 radnih dozvola za strance, a u prva dva meseca ove 8.000. Neki od njih poslove su pronašli i kao dostavljači hrane i pomoćni kuvari. Isto tako, putem različitih grupa, traže poslove barmena, berbera, cvećara, farmaceuta, prevodioca, fotografa, šminkera, učitelja slikanja.
Globalna inflacija i pohlepni stanodavci – šta nam je doneo rat?
Dolazak izbeglica iz Rusije i Ukrajine stvorio je ekonomski strah, a u najvećem problemu su socijalno ugroženi u koje spada nešto više od 445.000 stanovnika Srbije.
Prve posledice rata Srbi su osetili kada su u pitanju cene nekretnina i njihovo iznajmljivanje, jer su ionako visoke cene rente i kvadrata porasle usled globane inflacije. Cene kirija su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, porasle za oko 30 procenta u odnosu na 2022. godinu. Na nekim lokacijama cene najmova porasle su za preko 100 odsto. Ovakav skok cena naterao je domaće podstanare da se presele u manje stanove, na periferije grada ili čak u okolna mesta.
Najveći odjek u javnosti imale su objave na društveni mrežama o tome kako su podstanari izbacivani iz stanova ili im je kirija povećana za nekoliko stotina evra, kako bi stanodavci stanove iznajmljivali ratnim (bogatim) izbeglicama. Pohlepni stanodavci iskorisitli su priliku da dodatno zarade i iskoriste poskupljenja kao izgovor. Najskuplje cene kvadrata na tržištu nekretnina zabeležene su u Beogradu na vodi. Poslednji bizarni slučaj je stan od osam kvadrata na Novom Beogradu koji se prodaje po ceni od 30.000 evra.
Priliv migranata doprineo je i ogromnoj potražnji za poslovnim prostorom, pa je danas gotovo nemoguće naći slobodne kancelarije, što je za posledicu imalo takođe i povećanje cena renti. Porast interesovanja za iznajmljivanje stanova doveo je i do porasta broja agencija za nekretnine, pa je tako u prošlog godini, prema podacima iz APR-a, prošle godine osnovano 142 agencije za nekretnine od kojih je 88 u Beogradu.
Rekordan broj stranih investicija u našoj zemlji zabeležen je u godini ruske agresija na Ukrajinu, a vrednosti koje su strane kompanije i pojedinci uložili veća od četiri milijarde evra. Istovremeno sa porastom cena, Srbija je i u 2022. ostala među zemljama sa najnižim primanjima i najvećom nezaposlenošću u Evropi.
Povećanjem broja učenika iz Ukrajine i Rusije, nastavnici i profesori srpskog jezika počeli su da se suočavaju sa poteškoćama u nastavi koje bi osnovci i srednjoškolci morali da savladaju kako bi neometano mogli da prate nastavu. Profesori i nastavnici ne mogu da u okviru redovnih časova srpskog jezika dovoljno pažnje posvete njima, a sam način rada sa učenicima kojima srpski jezik nije maternji razlikuje se od onog kojima to jeste. Rešenje za prevazilaženje ovih poteškoća još uvek ne postoji, a predlaže se da se srpski uvede kao strani jezik i uvedu posebni časovi. U Srbiji, prema poslednjim podacima, boravi 643 đaka iz Rusije i 80 iz Ukrajine.
„Ne razumem srpski lagodan način života”
Oleg je dvadesetsedmogodišnji producent i glavni tehničar za osvetljenje (gaffer) iz Rusije, koji je u Srbiju došao krajem oktobra 2022. godine. Kako kaže Srbija je bila „jedna od najpogodnijih opcija“.
„Ostale popularne destinacije za Ruse koji napuštaju zemlju (poput Gruzije, Jermenije, Kazahstana) su prilično pretrpane ruskim „izbeglicama“ i odnos prema njima u navedenim zemljama nije neprijateljski, ali, ipak, prilično neljubazan.“
Trenutno ne planira da se vrati u svoju zemlju, bar dok se stvari dramatično ne promene – a smatra da se to neće dogoditi u narednih pet do deset ili više godina.
Na pitanje kako žive Rusi u Srbiji i šta radi, Oleg odgovara: „Trenutno se oslanjam na svoju ušteđevinu. Nije tako lako naći posao u mojoj sferi (bar za mene kao stranca)“.
O tome šta se sve promenilo u Srbiji od njegovog dolaska do danas navodi da nije siguran da li je dovoljno stručan da odgovori na pitanje.
„Trenutno sam prilično fokusiran na unutrašnje procese da bih posvetio dovoljno pažnje onome što se dešava okolo. Meni stvari izgledaju sasvim iste i stabilne kao što je bilo kada sam došao ovde. Verovatno previše slušam ruski jezik na ulicama“, kaže Oleg.
Za pronalaženje stana bilo mu je potrebno oko nedelju dana. Trosobni stan od 100 kvadratnih metara, tri kupatila i prostranom trpezarijom, plaća 1.200 evra i deli ga sa još četvoro ljudi.
„Znam da je cena ogromna u odnosu na cene pre početka rata. Trenutno tražim drugo mesto.“
Kao i mnogi Rusi u Srbiji, Oleg još uvek čeka odobrenje boravišne dozvole. Kako kaže, podneo je zahtev, a sam proces je trajao mesec dana.
„Cene stanova su nekako iste kao u Moskvi, što je prilično smešno kada se pomisli (u suštini, ljudi smatraju da su stanovi u Moskvi preskupi). Taksi je skuplji nego u Sankt Peterburgu ili Moskvi. Mnoge namirnice su mnogo jeftinije. Za dobijanje boravišne dozvole troše se ogromne sume novca, što je takođe prilično neprijatna stvar (kao i cene stanova).“
Do sada nije imao neprijatnih iskustava ili reakcija od strane Srba. „Svi su opušteni i prijateljski raspoloženi“, primećuje Oleg.
Budući da nema svoj automobil, Oleg koristi javni gradski prevoz i baš kao mnogi koji ga koriste, ponekad upadne u „ogromne, katastrofalne saobraćajne gužve, bez obzira koji je deo dana“.
A način na koji žive Srbi ne shvata najbolje.
„Zaista ne shvatam srpski lagodan način života sa ručkovima od 2-3 sata, izuzetno sporom uslugom u restoranima i kafićima, načinom na koji ljudi lutaju okolo i iznenada zastaju nasred puta bez razloga. Takođe, dosta usluga koje sam ranije koristio ovde nije dostupno ili je lošeg kvaliteta, poput pijace, taksija i dostave. Način na koji se ljudi oblače je prilično užasan i zastareo je oko 10-15 godina. Foto/modna industrija, što je za mene lično veoma važno jer je to sfera u kojoj radim, jednostavno ne postoji“, kaže Oleg za Amplitude magazin.
Dodaje i da ima mnogo vredih i talentovanih mladih ljudi „sa jedinstvenom vizijom“.
„Čuo sam mnogo o tome kako su ljudi ovde „konzervativni“, ali nikada nisam sreo takve pojedince, a svi mlađi ljudi koje sam ovde sreo su zaista otvorenog uma i više su orijentisani na Evropu. Vidim mnogo perspektiva za Srbiju, ali biće potrebno deceniju ili dve da se to ispuni ako vlast ne uništi sve, kao što je to uradila u mojoj zemlji.“
Iako često možemo da čujemo kako su Rusi i Srbi veoma slični, kao dva pravoslavna bratska naroda, Oleg ipak ne smatra da postoji sličnost.
„Da budem iskren, mislim da je Srbima bolje da se otarase ideje „bratskog naroda“ sa Rusijom. Oko 70-80 odsto stanovništva Rusije nema pojma da takva država, kao što je Srbija, uopšte postoji. Ovo uverenje koči prirodniji i skladniji razvoj Srbije kao nezavisne države i jedinstvene nacije“, kaže sagovornik.
Još uvek se nije sprijateljio ni sa kim iz Srbije, za sada su to samo dobra poznanstva, a kako ovaj mladić kaže pokušava da bude što otvoreniji i možda se to i promeni.
Takođe, ne uči srpski jezik jer planira da krene dalje i Srbiju ne smatra krajnjom destinacijom. Ali i dalje pokušava da nauči određene reči i fraze za svakodnevnu komunikaciju sa ljudima.
Oleg ne prati srpske medije, a glavni izvori informisanja ruski nezavisni portal Meduza i njegovi prijatelji koji su ostali u Rusiji.
„Prilično znam da su čak i opozicioni mediji, takođe, izvor propagande, tako da sam prilično oprezan kada čitam vesti. Ipak, smatram da sam prilično informisan.“
Dezinformacije i propaganda u vezi sa ratom, koje dolaze iz medija, izazivaju strah i nepoverenje kod Olega.
„Za mene je sasvim neobično kako gomila psihopata može da dovede celu naciju do mentalnog sloma (govorim o mobilizaciji koja se dogodila u Rusiji u septembru). Pošto su nam svima nedostajale informacije (čak i masovni mediji), svi su pravili pretpostavke, a u takvom kontekstu čak i sulude pretpostavke mogu da izgledaju stvarne, čak i trezvenoj osobi. Dakle, da, utiče mnogo, ali fizička udaljenost od epicentra čini da se osećate opuštenije i omogućava vam da donosite razumnije i logičnije odluke“, zaključuje Oleg.
Rad od kuće i vožnja biciklom
Aleksandar i Elena su mladi bračni par, koji je sa trogodišnjom ćerkom iz Rusije u Srbiju došao krajem marta 2022. godine.
Aleksandar je frilens dizajner, čiji su klijenti iz Evrope i Severne Amerike.
„U februaru 2022. više nisam mogao da obezbedim nove ugovore, niti da primam uplate od stranih kupaca dok sam boravio u Rusiji. Kao rezultat toga, doneli smo odluku da se preselimo u Srbiju, razvijenu evropsku zemlju sa prijatnom klimom, gostoljubivim ljudima i jezikom sličnim našem“, kaže Aleksandar i dodaje da je u Srbiji „izvodljivo otvoriti posao sa relativno niskim porezima i dobiti privremene boravišne dozvole za celu prodicu“.
U svojim srednjeročnim planovima ne razmatraju mogućnost trajnog povratka u Rusiju.
Aleksandar radi od kuće poslednjih osam godine, pa kaže da se nije ništa promenilo u njegovom poslu.
„Moja supruga brine o našoj ćerki i o našem preseljenju i adaptaciji u novu zemlju.“
Značajne promene u Srbiji od njihovog dolaska do danas nisu primetili, „osim povećanja broja Rusa“ na koje su naišli i „povećane potražnje na tržištu iznajmljivanja“.
Stan su pronašli brzo po dolasku, poslali su poruku jednom od trgovaca nekretninama na sajtu. Jednoiposoban stan, koji je na 15 minuta od centra Novog Sada, sada iznajmljuju za 350 evra.
„Dobili smo boravišnu dozvolu u aprilu 2022. godine, a proces je trajao pet nedelja. Nedavno smo je obnovili, što je trajalo dve nedelje“, kaže Aleksandar.
Uporediti cene u Srbiji i Rusiji od početka rata nije baš lako.
„Poređenje cena u Srbiji i Rusiji otežano je zbog fluktuacije kursa rublje prema evrima tokom protekle godine. Kada smo prvi put došli, menjali smo rublje u dinare po kursu 1:1, ali je u jednom trenutku došlo i do 1:2. Na osnovu onoga što smo čuli od naših rođaka i prijatelja u Rusiji, čini se da je inflacija u Rusiji veća nego u Srbiji“, priča sagovornik.
Aleksandar kaže da do sada nisu imali nikakvih neprijatnih iskustava, kao i da su svi Srbi veoma pozitivni prema Rusima i da su „veoma topli i gostoljubivi“, dodajući, „posebno smo primetili veoma topao odnos prema maloj deci“.
Nemaju svoj automobil i ponekad koriste javni prevoz. Najčešće pešače ili voze bicikle, „jer je Novi Sad veoma kompaktan i biciklisitčki grad“.
„Mnogo toga nam se dopada u Srbiji, uključujući ljude, klimu, prirodu i brojna zanimljiva mesta koja mogu da se posete. Međutim, ono što ne volimo je pušenje na javnim mestima jer nismo pušači i navikli smo na zabranu pušenja na javnim mestima“, kaže Aleksandar.
Ovaj mladi bračni par smatra i da je urbano okruženje jedan od aspekata koji bi mogao da se poboljša, da pojedini delovi imaju problem sa trotoarima za pešake i da je smeće na ulicama.
„Međutim, ohrabrujuće je konstatovati da vlada preduzima akcije po ovom pitanju i već smo bili svedoci pozitivnog napretka u ovoj godini.“
Veruju i da su naši narodi veoma slični, izuzev jezičke barijere ne osećaju značajne razlike u kulturi ljudi, ponašanju ili odnosima. Kako kažu, svakodnevno se susreću sa srpskim narodom i rado se upoznaju i sprijatelju sa njima.
„Još uvek nisam imao priliku da pravilno naučim srpski, jer aktivno učim engleski i dosta radim. Međutim, moja supruga sama uči srpski i već je postigla dobar nivo izražavanja i razgovora sa Srbima o svakodnevnim temama“, ističe Aleksandar.
Kao i mnogi drugi Rusi u Srbiji, izbegavaju da prate medije i vesti o ratu.
„Ne pratimo nikakve posebne medije zbog rasprostranjenosti masovne propagande. Povremeno čitamo/gledamo neke novinare/blogere da bismo bili informisani o glavnim događajima koji se dešavaju u Rusiji.“
Isto tako ne prate nikakve posebne srpske medije, već samo važne vesti i događaje u Srbiji i Novom Sadu.
„Ne pratimo redovno nijedan određeni medij, jer je stalno praćenje vesti, a da o tome ne možemo objektivno da procenimo, veoma stresno i izaziva anksioznost.“
Iako im ćerka još uvek ne ide u vrtić, Aleksandar kaže da na osnovu onoga što su čuli od svojih prijatelje „nije bilo problema sa prilagođavanjem dece na novu sredinu ili učenjem jezika“.
Život u Srbiji skuplji nego u Ukrajini
Oksana (54) je iz Ukrajine došla 22. septembra 2022. godine, a razlog za dolazak bio joj je suprug koji živi ovde, a sa kojim se venčala pre početka rata. Kako ova doktorka pedijatrije kaže, ne planira da se vrati u svoju zemlju i da joj se život „potpuno okrenuo naglavačke“ od dolaska u Srbiju.
„Zaposlila sam se kao pedijatar. Živimo u kući prijatelja. Ne plaćamo kiriju, samo komunalne troškove“, kaže Oksana.
Pribavljanje boravišne dozvole za nju nije bio veliki problem.
„Moj muž ima stalni boravak u Srbiji, tako da sam vrlo brzo, za 10 dana, dobila privremeni boravak na godinu dana.“
Često smo u proteklom periodu na društvenim mrežama mogli da vidimo video-snimke cena u inostranstvu i upoređivanje sa domaćim (u istim lancima prodavnica), kao i cene domaćih proizvoda kod nas i preko, koje su bile drastično niže u odnosu na Srbiju. Tako nešto potvrđuje i Oksana ističući da je „u Srbiji je sve skuplje nego u Ukrajini“.
Srbi su je odlično prihvatili, kaže da se oseća kao kod kuće i da nije imala nikakvih neprijatnih iskustava. Budući da živi u manjem gradu, ne koristi gradski prevoz. „Hodam, jer živim u malom gradu i sve je blizu“, kaže sagovornica.
„Ne dopada mi se što u Srbiji ne postoje svi proizvodi na koje sam navikla, ali dopada mi što je kvalitet proizvoda koju su dostupni mnogi bolji.“
Oksana kaže i da su naša dva naroda veoma slična i da imaju zajedničke korene. Sprijateljila se sa Srbima i uči srpski – čita, piše i malo govori.
O stanju u svojoj zemlji informiše se putem Fejsbuka i Telegrama, a prati i domaće televizije. Na pitanje da li dezinformacije i propaganda u vezi sa ratom izazivaju nepoverenje i strah kod nje, kaže da je kod nje „sve u redu“. „Podržavaju me ljudu sa kojima komuniciram“, završava Oksana.
Lepa priroda, ali previše smeća
Početkom rata, tačnije 3. marta, medicinska sestra Julija je došla u Srbiji. Kako kaže došla je zato što ovde ima prijatelje i još uvek ne zna da li će se vraćati u Ukrajinu.
Na pitanje šta se promenilo u Srbiji od njenog dolaska do danas, odgovara „nisam obraćala pažnju“.
„Ne živim loše. Prijatelj je dao stan, za koji plaćam troškove.“
Dobila je boravišnu dozvolu, ali se ne seća koliko dugo je trajao proces.
„U Srbiji je isto sve poskupelo, ne znam cene u Ukrajini. Gorivo je skuplje u odnosu na Ukrajinu.“
Pored toga što nije imala neprijatnih iskustava sa domaćim stanovništvom, ističe da „neki ljudi dobro, a neki loše“ reaguju na nju.
Juliji se u Srbiji dopada „lepa priroda, dobar narod i dobro ponašanje“, dodajući i da su Srbi i Ukrajinci mnogo slični. Među stvarima koje joj se ne dopadaju su medicina, pušenje u zatvorenom prostoru i smeće kojeg ima svuda okolo, ali i to što Guglova mapa nije baš pouzdana.
Bolje se druži sa pripadnicima svog naroda, jer joj više odgovaraju po mentalitetu i slobodnim aktivnostima. Još uvek uči srpski, ali ne prati srpske medije, a putem Telegrama se informiše o situaciji u svojoj državi.
Decu su joj sjajno prihvatili u školi, a Julija ističe da imaju i pomoć i podršku.
Kako do boravišne dozvole?
Pridošlice u Srbiju suočavaju se sa nabavljanjem boravišne dozvole, prenosom papira, pronalaženju životnog prostora, posla…
Za dobijanje srpskog pasoša predloženo je pet uslova, koji još uvek nisu definisani, a na kojima radi Radna grupa, koju formira Vlada. Početne ideje koji se navode u predlogu su prijavljen boravak u Srbiji od najmanje šest meseci, posedovanje nekretnine na svoje ime, iznajmljivanje poslovnog prostora u trajanju najmanje pet godina. Takođe, pravo na pasoš mogli bi da imaju zaposleni u firmi koju su Ukrajinci ili Rusi otvorili. U opticaju je i stavka godišnjeg prometa kao cenzusa. Ovi predlozi biće razrađeni ili će se možda pojaviti i neki novi, ali svakako svi će služiti kako bi se olakšalo davanje državljanstva za sve strance koji budu odlučili da se nastane u Srbiji.
Kako navodi Radio Slobodna Evropa, a prema informacijama MUP-a, u periodu od 2021. do početka 2023. 52.374 stranaca dobilo je srpsko državljanstvo.
Na osnovu rešenja Vlade Srbije, prošle godine je od 84 stranih državljanina dve trećine građana Rusije dobilo srpsko državljanstvo. Među Rusima koji su dobili srpsko državljanstvo nalaze se umetnici, sportisti, biznismeni, među kojima je umetnica Manana Popova i MMA borac Fjodor Jemeljanenko.
Za dobijanje državljanstva Republike Srbije, pored onog što zakon definiše kao „interes“ za Srbiju, kandidati – Ukrajinci i Rusi u Srbiji koji podnose zahtev treba da budu stariji od 18 godina i da budu radno sposobni, da imaju najmanje tri godine neprekidnog prijavljenog prebivališta u Srbiji i pisanu izjavu u kojoj navode da „Srbiju smatraju svojom državom“. O dodeljivanju državljanstva odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Advokat Nemanja Anđelković, iz advokatske kancelarije Anđelković, kaže da mu se, tokom prethodne godine i prva dva meseca ove godine, obratilo 63 Rusa u vezi sa boravišnom dozvolom i da oko 40 odsto čine porodice.
„50% naših klijenata iz Rusije registrovali su poslovanje u Srbiji, 30% su članovi njihovih porodica koji su nezaposlena lica, 10% klijenata su zaposlena lica u ruskim preduzećima u Srbiji (upravo ona koja smo osnovali). Preostalih 10% su se zaposlili ili sarađuju sa domaćim firmama“, kaže Anđelković za Amplitude magazin.
Dodaje da su svi klijenti iznajmili prostore za stanovanje i poslovanje.
„Skoro četvrtina razmatra kupovinu stambenog prostora. Klijenti nam sve češće postavljaju pitanja vezana za kupovinu nekretnina, toliko da smo o tome objavili stručni tekst.“
Jedan od načina za dobijanje boravišne dozvole predstavlja sklapanje braka sa državljaninom, odnosno državljankom Srbije. Anđelković kaže da nije upoznat ni sa jednim takvim slučajem i dodaje da stranci u početku nisu bili informisani o načinu dobijanja boravišne dozvole, ali da sada jesu ukoliko govorimo o ruskim državljanima.
„Dodatno, informacije koje imamo su da mnogi Rusi u Srbiji u poslednje vreme samostalno (i uspešno) sprovede proceduru za privremeni boravak. Ostali stranci nemaju skoro nikakve informacije o svojim obavezama i pravima u Srbiji, sem osnovnih koja, manje-više, važe u većini sveta.“
Ipak, postoji mogućnost da se, prilikom konkurisanja za boravišnu dozvolu, stranci suoče i sa problemima, a najčešći je, navodi Anđelković, prekoračenje bezviznog režima boravka.
„Tu se radi ili o neinformisanosti o tome koliko mogu ostati u Srbiji bez regulisanja boravka, ili o nepoznavanju načina računanja količine iskorišćenog vremena prema formuli koju propisuje zakon (npr. 60 dana u roku od 90 dana, računajući od dana prvog ulaska, a u slučaju kada je stranac više puta napuštao zemlju i vraćao se).“
Kada su u pitanju troškovi, sagovornik kaže da oni „variraju od radnji koje je potrebno preduzeti“ i da one (radnje) zavise od Zakona o strancima ili bilateralnog sporazuma između Srbije i države iz koje dolazi strano lice. Takođe, količina usluga koje su potrebne zavisi i od lica „koje nam prilikom prvog sastanka objasni šta želi da radi u Srbiji“, dodaje Anđelković.
„Nezgodno je govoriti o cifri, to može biti nekoliko hiljada dinara, do nekoliko hiljada eura kada imamo kompleksno seljenje kapitala, poslovanja, veći broj povezanih lica i slično. Svakako, taksa koja se placa prilikom podnošenja zahteva za odobrenje privremenog boravka preko 3 meseca je 18.830 dinara, taksa za izdavanje radne dozvole je oko 14.500 dinara, dodatno imamo i takse APR koje su često nužne kako bi se obezbedio pravni osnov za boravak, pa ih tako smatramo delom troškova za boravak na neki posredan način.“
Trajanje procesa za dobijanje boravišne dozvole i samo trajanje iste je, takođe, različito.
„Kada nemamo potrebu za vizom koja mora prethoditi zahtevu za privremeni boravak, tada se radi o procesu koji traje 3-4 nedelje. Postoje dozvole do 3 meseca i preko 3 meseca (do 12 meseci). Najčešće se radi o dozvolama koje traju godinu dana. MUP svakako procenjuje koliko će u svakom slučaju odobriti, uzimajući u obzir kompletno činjenično stanje koje se nalazi na strani podnosioca zahteva (iz koje države dolazi, koliko novca je prikazao u Srbiji, koji je pravni osnov, čime se bavi u Srbiji, da li se radi o jednom licu ili porodici i sl.)“, ističe Anđelković.
Nedavno objavljenih „pet uslova za srpski pasoš“ na kojima radi Radna grupa, mogu da strancima da olakšaju postupak pribavljanja potrebne dokumentacije, kaže sagovornik. Takođe, „advokatima će omogućiti da pruže još jednu uslugu na efikasan i relativno brz način (za razliku od redovnog postupka dobijanja državljanstva naturalizacijom koji je dosta spor)“, kaže sagovornik i dodaje da ovakve uslove naša država ne pruža nikome.
Anđelković ističe da ovakve uslove naša država ne pruža nikome i da je reč „o vrlo povoljnim uslovima za dobijanje našeg drzavljanstva, a namenjeni su Ruskim i Ukrajinskim državljanima“.
Ono što je sigurno jeste da naredni period može da dovede do novih talasa migranata iz Istočne Evrope, što će svakako uticati na nove promene cena na domaćem tržistu.
