Nakon četiri godine života i studiranja u Norveškoj, napokon sam ispunila jednu od velikih želja – da vidim zapad zemlje mojih snova. Prenosim vam moje utiske i savete za planiranje ovakvog putovanja, kao i to kako da ga učinite pristupačnijim.
Moja ruta je počela u Oslu, preko mesta Risora (Risør), Stavangera, Bergena, Olesunda (Ålesund), Ondalsnesa (Åndalseness), Moldea (Molde) i završila se u Oslu. Na karti ispod je ilustrovano kako je ruta otprilike izgledala.
Risor (Risør)
Malo mesto na jugu Norveške, sa svega 4600 stanovnika, karakteristično po svojim belim drvenim kućama iz XVII i XVIII veka. Ovo nije jedno od najpopularnijih mesta juga zemlje, ali je manje, nema toliko turista i zato duh južnjaka može bolje da se doživi. Osećala sam se kao da sam negde na jugu Evrope – i tako sam morala da zadovoljim žudnju za letom i toplotom ove godine.
Nedaleko od ovog mesta nalaze se, u mom slobodnom prevodu, Džinovljevi lonci (Jettergrytene). Ovi lonci ili bazeni su duboki 2-3 m i nastali usled konstantnog zapljuskivanja stena jakim talasima. Nalaze se na otvorenom moru, a toliko plavetnilo ispred mene i čvrste stene na kojima sam stajala su u meni probudile neverovatan osećaj slobode. Zaista jedno od najupečatljivijih mesta na kojima sam bila.
Stavanger
Ovo je četvrti najveći grad Norveške i nalazi se na jugozapadu zemlje. Neretko se naziva naftnim glavnim gradom Norveške, zbog toga što je cela naftna industrija lokalizovana ovde. Kao i u Risoru, stari grad u Stavangeru se sastoji od belih drvenih kuća iz XVIII i XIX veka koje su jako dobro očuvane. Tipično je da ima izuzetno mnogo padavina tokom cele godine, a naročito leti, gde su prosečne temperature oko 14 stepeni.
Zanimljivo je napomenuti da je Norveška, kao država, prvi put nastala baš na ovom mestu gde se 872. godine održala bitka posle koje je Norveška ujedinjena, pa se danas na ovoj lokaciji nalazi monumentalni spomenik u vidu tri mača u kamenu.
Iako smo hranu najčešće pripremali sami, u Stavangeru smo ipak priuštili sebi večeru u restoranu. Otišli smo u burger restoran Dognvill (Døgnvill) – koga inače ima i u drugim gradovima Norveške. Tamo sam jela najbolji veganski burger koji sam ikad probala.
Iz Stavangera smo napravili izlet na Preikestolen. Ovo mesto, koje je već dugo na listi najvećih turističkih atrakcija Norveške, postalo je još popularnije od kako je Tom Kruz snimao film Mission: Impossible baš na ovoj lokaciji. Izgradnja najvećeg podvodnog tunela na svetu, dugog 14.3 km, koji spaja grad Stavanger sa Preikestolen je olakšala transport od centra grada do ove divne lokacije i pospešila turizam.
Bergen
Sledeća stanica nakon dosta provedenih sati u autobusu i nekoliko trajekata, bila je Bergen – drugi najveći i bivši glavni grad Norveške. Bio je prestonica kulture za 2000. godinu, a i dalje važi za kulturni centar Norveške. Mnogo poznatih norveških umetnika je rođeno u Bergenu, a jedan od svetski poznatih je kompozitor Edvard Grig.
Bergen je takođe sinonim za kišu jer u ovom gradu kiša pada gotovo svakodnevno zbog 7 planina koje ga okružuju i niskog pritiska koji stiže sa zapada. Kako u ovom gradu postoji mnogo veća kultura ispijanja kafe u kafićima i sedenja u pekarama nego u Oslu, što je možda tako zbog mnogo kiše, grad odiše energijom koju nisam osetila u drugim norveškim gradovima. Upravo ta posebnost Bergena me je oduševila i pomalo podsetila na Beograd. Fasade su raznobojne, što dodatno doprinosi kontrastu između kišnih oblaka i grada. Jedna zanimljivost je da se daske na fasadama u Norveškoj obično postavljaju uspravno, međutim u Bergenu su vodoravne – kako bi one što su pri dnu mogle da se zamene kada dotraju i istrunu od kiše.
Pristanište u Bergenu. Ovo je fotografija koju ćete sigurno videti na svim razglednicama i suvenirima. Izgrađeno je jos u XII veku od strane nemačkih trgovaca, i korišćeno je za skladištenje suvog bakalara između putovanja sa severa Norveške ka ostatku Evrope. Posle velikog požara, pristanište je iznova izgrađeno 1702. godine i nalazi se na UNESCO listi svetske baštine, kao i sam grad Bergen.
Olesund (Ålesund) i Geiranger fjord
Od Bergena do Olesunda smo išli kruzer-brodom koji je prolazio kroz verovatno najpoznatiji fjord na svetu – Geirangerfjord (Geirangerfjorden). Iako sam ranije videla mnogo fotografija ovog mesta, uzimajući u obzir njegovu popularnost, ipak me je impresioniralo kako priroda koja okružuje fjord odaje mnogo snažniji utisak uživo i doprinosi celokupnom doživljaju.
Grad Olesund je raznobojan i simpatičan grad na zapadnoj obali zemlje. Za razliku od ostatka Norveške koju karakterišu drvene kuće koje se duž preko 2000 km od severa do juga zemlje međusobno ne razlikuju previše, Olesund je izgrađen u stilu secesije. U gradu postoji muzej posvećen ovom umetničkom stilu, koji je meni bio rezervna opcija u slučaju kiše. Srećom vremenske prilike su me poslužile, pa ga nisam obišla. Grad je poznat po bogatom akvarijumu koji bi vas sigurno oduševio ako ste ljubitelji morskog života. Ova ustanova je od prošle godine dobila i status prvog norveškog nautičkog centra.
Ovim se prvi deo mog putovanja završio, nakon čega sam još nedelju dana bila u poseti mestu Ondalsnes (Åndalsnes). Tada sam imala lokalce sa sobom, kao i automobil na raspolaganju, pa je koncept odmora bio skroz drugačiji.
Planiranje putovanja
Planiranje smatram najbitnijim delom, koji je omogućilo da putovanje bude nezaboravno i prođe bez pehova.
Iako je Interrail super opcija za strance koji bi želeli da upoznaju željenu zemlju, u Norveškoj to možda i nije najbolja opcija. Zbog specifičnosti reljefa zapadne Norveške, prikazanog na fotografiji ispod, gotovo je nemoguće izgraditi prugu. Putovanje motornim prevoznim sredstvima podrazumeva podvodne tunele i nebrojeno mnogo trajekata na kojima je tradicija da se jedu svele – tradicionalne norveške palačinke karaktristične za zapad zemlje.
Prevoz
Moje društvo i ja smo se odlučili da koristimo železnički saobraćaj tamo gde je moguće i autobuski prevoz tamo gde ne postoji železnica. Autobuske karte između norveških gradova se mogu kupiti preko Nor Way, a karte za voz preko Vy vebsajta. Avionski saobraćaj unutar Norveške je dobro razvijen, ali su karte nešto skuplje. Za mlađe od 25 do 27 godina, u zavisnosti od kompanije, nude se omladinske karte koje su dosta povoljnije.
Iznajmljivanje automobila za ceo odmor može biti jako skupo, ali ako delite troškove sa nekim, i iznajmite automobil na jedan ili dva dana kako biste obišli neko mesto koje je inače nepristupačno, mislim da bi cena bila prihvatljiva.
U ranijem tekstu pomenuti kruzer ima rute od najjužnije do najsevernije tačke Norveške. Međutim, ovakvo putovanje je jako skupo, iz tog razloga dobra opcija može biti kupiti kartu od jedne do druge luke bez kabina. U mom slučaju karta je koštala oko 40 evra, za putovanje od 20 sati, kroz fjord, uz mogućnost korišćenja teretane, bazena i đakuzija, kao i besplatnu kafu, čaj i vodu za piće. Lobi prostor je veoma prijatan i komforan. Očekivala sam neprospavanu noć, ali sam zaspala bez problema uz blage talase sa pogledom na more.
Smeštaj i hrana
Ono što vaš odmor može učiniti neboderski skupim su hoteli i restorani. AirBnB je i do 5 puta jeftiniji u odnosu na hotele, a uz to možete iznajmiti mesta sa kuhinjom, spremati sami hranu i tako uštedeti još novca. Ukoliko putujete u društvu i delite sve troškove, sve će biti još isplativije.
Odeća
Čak i kada putujete Norveškom u sred jula morate pripremiti vunenu odeću. Prosečne temperature su oko 14 stepeni, što znači da temperatura može biti znatno niža. Ako uz to pada i kiša, veoma brzo će vam postati hladno. Idealno bi bilo da imate aktivan veš od merino vune jer zauzima malo prostora u prtljagu, kada ga imate na sebi drži vas toplima čak i ako ste malo pokisli, brzo se suši i ne upija mirise. Rekla bih da bez nepromočive obuće, jakne za kišu i tople garderobe ne biste smeli da se uputite ka Norveškoj!
Toliko od mene u ovom javljanju! Nadam se da sam vas inspirisala da jednog dana posetite zemlju fjordova!
