Remote rad: sve što treba da znate o njemu

Poslednjih godina, sa širenjem poslova u IT sektoru, ali i pandemijom, remote rad, odnosno rad na daljinu, postao je svakodnevna tema kako među digitalcima, tako i među obrazovnim radnicima, studentima, učenicima, ali i na drugim poljima.

Primetila sam da su ljudi ili oduševljeni ili zgroženi ovim načinom rada, ali da većinom i dalje nisu sigurni o čemu se radi, kako se efikasno obavlja posao u takvim uslovima, niti koje su realne prednosti i mane.

Šta je remote rad?

Prema definiciji remote ili (fleksibilni) rad na daljinu je svaki onaj rad koji se obavlja van kancelarije, radnog prostora firme ili (obrazovne) institucije. Može da se obavlja od kuće, iz  coworking-a, kafića, s puta, iz hotela, AirBnB-a… odakle god zamislite. Važno je samo da niste vezani za poslovni prostor firme za koju radite, i da firma ne zahteva od vas jednu fiksnu lokaciju.

Ovaj način rada može da bude fleksibilan i u okvirima radnog vremena, ne samo mesta sa kog se posao obavlja, ali i ne mora. Dakle, postoje opcije gde morate da poštujete fiksno radno vreme, i da poštujete vremensku zonu glavne kancelarije, ako poslujete sa stranom kompanijom. 

A postoji i opcija gde je fokus na asinhronoj komunikaciji i dozvoljeno vam je da radite kada hoćete, dokle god ispunjavate radne zadatke u predviđenom roku, i komunicirate na predviđenim kanalima. Npr. jasno pratite svoj napredak na project management aplikaciji tipa Asana, Notion itd, i komunicirate sa svojim kolegama na Sleku gde odgovarate u roku od 24h na poruke.

Primera radi, Amplitude su remote-only team. Projekte pratimo u Notion-u, komuniciramo redovno na kanalima na Telegramu, ali asinhrono. To znači da svako radi odakle hoće, kada hoće, bez pritiska da nešto mora sada i odmah. Trenutno operišemo iz tri države i četiri grada. 

Razlika u odnosu na rad od kuće i hybrid model

Od kuće

Kada govorimo o radu na daljinu, podrazumeva se da vi birate lokaciju odakle radite. Neke lokacije mogu da vam se preporuče za izbegavanje, iz sigurnosnih razloga – kao npr. kafići, ukoliko firma nema adekvatan zaštitni sistem i strahuje od mogućih hakerskih napada. Ali, firma ne bi trebalo da zahteva da radite samo i isključivo od kuće – osim ako vam ne isfinansira takvo kancelarijsko postrojenje da vi prosto ni ne možete da radite sa drugih lokacija.

U jeku same pandemije razvio se lažni remote rad – rad od kuće pod strogom prismotrom nadređenih i aplikacija za praćenje (pokretnosti miša, otvorenih tabova na ekranu i slično), u nenormalnim i neadekvatnim uslovima za rad kakvi inače nisu karakteristični za rad na daljinu – što je mnogima bukvalno ogadilo ovu opciju.

Primera radi – svi smo bili pod konstantnim stresom i strahom oko (ne)dozvoljenog kretanja i mogućnosti zaražavanja, roditelji su morali da se bave decom 24/7, njihovom animacijom, školovanjem…itd, ali i većom količinom posla koji nije bio adekvatno organizovan niti prilagođen okolnostima. Mahom jer se preko noći prešlo na online rad i komunikaciju bez adekvatne obuke, a mahom jer se nije uzimala u obzir stresnost situacije koja onemogućava produktivno funkcionisanje. 

Hibrid

U periodu jenjavanja, razvili su se i drugi oblici rada kao što je hibridni oblik koji podrazumeva fiksan broj dana kada se radi iz kancelarije i fiksan broj dana kada se iz nje ne radi. Ovim danima kada niste u obavezi da dolazite u prostor možete da radite od kuće, iz kafića ili da otputujete negde.

Pozitivno kod ovog modela je što se udovoljava svima, a negativno je što se ne udovoljava nikome. Ono što hoću da kažem je da i dalje postoje oni koji bi dolazili u kancelariju stalno, i oni koji ne bi dolazili nikada, ili ponekad. Takođe ovo je i dalje efiksan model koji zahteva slanje upita i molbi kada želite nešto van fiksnog rasporeda. 

Šta kažu oni koji praktikuju fleksibilno na daljinu?

Glavna razlika je u tome što ne morate da pitate za dozvolu kada morate da obavite neku birokratsku zavrzlamu, rutinski pregled u laboratoriji/kod lekara, nešto sa decom, da neplanski otputujete ili rešite neki porodični tekući problem. 

Da ne bih izmišljala podatke ili koristila one koji nisu relevantni za naše područje, imale smo otvorenu anketu za zaposlene na Amplitudama koja je trajala nekoliko nedelja. 

Stanje na lokalu je trenutno takvo da od 100% ispitanika 42% radi u potpunosti fleksibilno na daljinu, dok 57% radi u hibridnim okvirima. Samo 1% ispitanika koji su popunili anketu radi isključivo iz kancelarije.

Od toga 26% je odabralo da radi u ovim uslovima, i samim tim njih 56% je srećno činjenicom da ne mora svakodnevno u kancelariju dok njih 6% jedva čeka da se reši ove opcije.

Zaposlenje vs freelancing

Još jedna od zabuna je da je rad na daljinu freelancing, odnosno slobodni/paušalni rad tokom kog ste plaćeni bruto, nelegalno, i nedovoljno da pokrijete poreze i zdravstveno. To nije (nužno) istina. 

Remote rad ili rad na daljinu može da ima dve opcije:

1. Remote: zaposleni ste u jednoj firmi, koja može, a i ne mora da ima kancelariju u vašoj državi. Vi radite puno radno vreme isključivo za ovu kompaniju, i to je definisano ugovorom. Ne idete u kancelariju, već radite sa mesta koje sami izaberete.
   • Benefit je taj što imate ugovor o zaposlenju na (ne)određeni broj meseci, i fiksno definisana primanja i bonuse, radite samo za jednu firmu, imate kolege, i bez obzira u kojoj državi ili na kom kontinentu se firma nalazi, možete da budete deo firme i radite “iznutra” tj. Inhouse.
   • Remote first kompanije imaju izdvojen budžet za opremanje kancelarije zaposlenog ukoliko se odlučite da radite od kuće, ili mesečni budžet za coworking prostore ukoliko se odlučite za tu varijantu i/ili putujete.
     
     
     
   • Ukoliko se zaposlite na daljinu u firmi koja nema predstavništvo u vašoj državi, potpisujete papir da njih oslobađate poreskih zavrzlama i sami rešavate iste. Što se tiče radnog odnosa, on je u stvari definition kroz konsultantski ugovor, a ne radni. Tako da ste vi u svakom slučaju dužni da sami rešite svoje pravno i poresko pitanje.
     • Kod nas je najzahvalnije raditi ovo jer možete da budete preduzetnik (paušalac), i da imate fiksne poreze i doprinose, bez obzira na to koliko zarađujete. Potrebno je samo da pored plata koje vam ležu od firme u kojoj ste zaposleni imate još po nekog sitnog klijenta u toku godine kako biste prošli test samostalnosti.
       
       Kako tačno odabrati pravno lice i šifru delatnosti, kao i kako to utiče na vaše poreze – u nekom drugom tekstu.
       
     • Druga opcija je da vas kompanija zaposli preko nekih od posredničkih firmi kao što su Omnipresent, Deel itd. Kod nas se posredničko zapošljavanje generalno vrši preko firme Deel i Eurofast.
       
       Ovde je mana to što uglavnom ne možete vi doći kao pojedinac da rešite svoje pitanje, nego to čine kompanije koje vas zapošljavaju.
       
2. Freelance: niste nigde zaposleni, imate klijente preko Upworka, Fivera, Linkedina, od usta do usta… Stalne, i/ili promenljive.. nebitno. Bitno je da se ne vodite kao stalno zaposleni u kompaniji i da nemate benefite zaposlenog.
   

• Benefiti su ti da radite s kim vam se radi, kada vam se radi. Loša strana je ta da vam primanja nisu uvek fiksna, pa morate da povedete računa o svojim finansijama i kako njima upravljate dok ne izgradite bazu klijenata koji će vam omogućiti fiksna i/ili rastuća primanja.
  
  Dobro je to što možete da korigujete cene u odnosu na to koliko radite i kakve projekte, kao i u odnosu na vaša usavršavanja.
  
• Pravno rešenje je najčešće preduzetnik paušalac, s tim što šifra delatnosti zavisi od toga čime se bavite.

Predrasude oko rada na daljinu

Rad na daljinu, i generalno bilo koja opcija van one tradicionalne – 8 sati u nadgledanoj zajednici sedišta firme/institucije – podležu velikom broju predrasuda. Razlozi su brojni, ali polazna tačka je samo jedna – pretpostavka da ljudi neće da rade.

Pa tako je nemali odgovor na pitanje Koje su vaše asocijacije na rad na daljinu? koje sam postavila na instagramu bio – neće se uraditi dovoljno, prokrastinacija, mač sa dve oštrice, razvlače se ljudi. 

Moja omiljena predrasuda je da zaposleni koji rade na daljinu ne mogu da budu u toku sa dešavanjima u firmi – jer nisu tu. Ova tvrdnja govori jedino o tome kako ne postoji adekvatna sistematizacija podataka u firmi, kao ni efikasna komunikacija, a još manje efikasan rad. Zašto? Pa ako se komunikacija podataka koji su ključni za poslovanje firme prenosi u nedefinisanim kanalima aka došetala sam do tvog stola kada mi je palo na pamet da ti saopštim nešto što sam skapirala u datom momentu –  imate više problema nego što mislite, a prelazak na remote rad i asinhronu komunikaciju će samo da osvetle sve te tačke pucanja.

Moja druga omiljena je da su oni koji rade na daljinu tužni, usamljeni i depresivni. Iako to može biti slučaj, pogotovo ako ste primorani da radite, i to u nenormalnim uslovima i izolovani, kao za vreme pandemije, mislim da je krajnje vreme da priznamo da nas ima i ovakvih i onakvih i da ono što jedne usrećuje, druge rastužuje. Mogu da tvrdim da je jednom introvertu mnogo tužnije, depresivnije i energetski zahtevnije da sedi u kancelariji sa ljudima koji non stop pričaju i da se oseća obavezanim da u svakom slobodnom momentu komunicira sa kolegama. Što potvrđuje i gore pomenuta informacija da je 56% ljudi koji rade na daljinu veoma srećno svojim uslovima i radom. 

Upravo zbog ovih predrasuda  – ljudi koji rade remote (u)rade više i pregore brže.

Rad na daljinu – da ili ne?

Tokom pandemije (skoro) svi smo bili primorani da radimo od kuće, a čak i onim iskusnim remote radnicima je ovo pomalo teško padalo. Zašto?

Pa rad na daljinu ne podrazumeva da budete zatvoreni u svojoj garsonjeri bez adekvatne opreme i prostora za rad i da budete uslovljeni da radite 24/7. Čak se sećam i jednog prekoronskog iskustva gde je rad na daljinu značio – nosiš laptop iz kancelarije na odmor jer rokovi i klijenti ne smeju da trpe.

Sve ovo navodi veliki deo društva da pomisli kako je ipak bolje sedeti u kancelariji pa bar znaš od kada do kada radiš – zatvoriš laptop, išetaš i ćao.

Ipak, to nije slučaj sa svima. Samo u Novom Sadu, od svih ispitanika, 26% bira svoj posao na osnovu toga da li nudi rad na daljinu.

Sa druge strane, činjenica da ono što su pozitivni aspekti za jedne, negativni aspekti za druge, dovodi nas do hipoteze da više faktora utiče na to da li će vam rad na daljinu prijati ili ne.

Pozitivni aspekti i negativni aspekti

• Sami organizujete svoje vreme: da li je pozitivan ili negativan aspekat zavisi od toga kakav ste tip ličnosti, kako vam ide organizacija, i koliko ste spremni da radite na ovoj veštini.
• Sami ste: raj za introverte, pakao za ekstroverte, a balans možete da postignete povremenom promenom mesta rada – iz udobnosti svoga doma u kafić, ili coworking.
• Više vremena za čist fokus: ako radite u otvorenim kancelarijama gde svi kuckaju i pričaju ili glasno ćute u isto vreme – znate na šta mislim. Pritom da ne pričamo o tome da ja zaista nemam fokusa i za prisluškivanje skandala u kuhinji, trača koji se šapatom prenosi tri stola od mene i za duboko razmišljanje o klijentu i njegovoj strategiji. Pritom, ako vam još treba dva sata dnevno da odete i vratite se sa posla – čemu ovaj život.
• Možete da napravite pauzu kada hoćete: i tokom te pauze možete da se istuširate, istrčite, jedete, spavate, pišete dnevnik, čitate, pravite hranu, blejite u jednu tačku – sve odjednom ili uz neki dobar raspored.
• Ne pravite pauzu ni kada idete da spavate: kada radite na daljinu ovo je zapravo najveći problem, pogotovo ako nemate odvojeno mesto za rad u objektu gde živite. Iako poslodavcu ovo može delovati kao plus, radnici koji rade na daljinu često brže pregore pa onda nisu korisni ni sebi ni firmi.

Šta je važno da biste se sprijateljili sa ovim načinom rada?

Da ne bude sve tako crno, 56%  naših ispitanika je izjavilo da je zapravo mnogo srećnije opcijom rada na daljinu u odnosu na 6%  koji su više za kanc.

Ono što je zapravo velika prepreka za rad na daljinu je to što ne znamo kako da ga obavljamo – ni radnici ni poslodavci.

Primera radi, prema podacima sa Ahrefs-a (softvera za SEO analitiku), fraza remote work se pretraži 72 hiljade puta u toku svakog meseca širom sveta, i oko 150 puta mesečno u Srbiji.

Dok se za isto to vreme remote work guidelines pretraži 300 puta globalno, odnosno 200 puta lokalno. Stranica na internetu sa ovom temom postoji sve ukupno 3 446 – što je tri miliona četirsto tri hiljade manje nego sadržaja na temu remote work – čak i da su 60% ovog sadržaja samo oglasi za posao, i dalje je zabrinjavajuće.

Dobre prakse za rad na daljinu

Za ove četiri godine kako radim na daljinu, i radujem se svakog dana kada otvorim oči što ne moram da idem u neku kancelariju, iskusila sam tonu dobrih i loših stvari. Pročitala sam, ja mislim, sve vodiče na internetu što postoje i svašta isprobala. 

U nastavku teksta  delim sa vama ono što je meni bilo korisno, a u isto vreme vas ohrabrujem da ovo koristite kao smernice za istraživanje onoga što vama prija, i da ih se ne držite kao neke magične formule. 

1. Isključite sve notifikacije: čak se ni ne šalim. Samo isključite sve zvukove i iskačuće oblačiće na laptopu i telefonu koji će vas odvlačiti od posla. Ostavite samo one važne. Koji su važni – oni koji kažu gori sve urušava se hitna operacija! Od toga na šta se tačno odnose zavisi šta radite. Iskreno, meni je čak i zvono na telefonu isključeno još od 2018te kada sam prestala da radim u event industriji.
2. Odredite sebi fiksne blokove vremena kada (nešto) radite: Ovo zavisi od vaših preferencija, tipa posla, i kako vas kompanija (ne)uslovljava. S obzirom na to da ja radim jedan šaren sveobuhvatni posao, ja blokove delim na:

• Mejlovi, organizacija, networking + Amplitude Sync
• Brejnstorming
• Istraživanje + popis + brifing + kreiranje nacrta/outline-a
• Pisanje / content creation
• Analize / auditi
• Editing – editovanje onoga što sam ja napisala, neko drugi, ili uređivanje za objavu
• Kreiranje / slanje ponuda i faktura 

Ovi blokovi su jasno označeni u softveru koji mi služi za merenje vremena, i imam oznake za zadatke u softveru koji mi služi za organizaciju zadataka na dnevnom i nedeljnom nivou. 

Između blokova pravim pauze – plešem, spremam hranu, širim veš, blejim u plafon, kuliram na terasi, tuširam se … šta god mi se radi u tom trenutku. 

Takođe pre i/ili nakon tih blokova pregledam kanale sa porukama.

3. Multitasking izbacite iz vokabulara: Ako želim da stvari koje radim budu kvalitetne moram da imam fokus – ne mogu malo da se dopisujem, malo gasim požare, malo brejnstormujem strategiju, malo editujem članak, malo istražujem tržište.
   
   Kupusijada vrlo lošeg kvaliteta u najavi, plus zagarantovani put da brzo pregorite. Been there done that – not going back. Kada uključim softver za merenje vremena za audit, nema šanse da ću raditi išta osim toga.
   
4. Rutine, rutine, rutine: ono što vam stvara (lažni) osećaj organizovanosti i posvećenosti poslu kod rada u kancelariji su rutine prilikom odlaska na posao i odlaska sa posla, kao i okruženje.
   
   Sami možete sebi prirediti to isto – ujutru i poslepodne imajte rutine koje ćete uvek obavljati, kako bi vaš mozak znao da se približava vreme poslu, odnosno da prestaje vreme rada.
   
   Moje jutarnje rutine su šetanje, trening, šetanje nazad do stana, doručak sa partnerom, i čim čujem zvuk mašine za kafu i miris iste moj mozak zna da je vreme da se premestim u radnu sobu i da počinje radni dan.
   
   Sa druge strane odjava se dešava uz glasnu muziku, pripremu večere i tuširanje.
   
5. Odvojeni prostor nije luksuz već potreba: mislim da mi je ovo najskuplja škola.
   
   Ako radite tamo gde jedete, odmarate, spavate, imate seks, gledate tv, čitate knjigu… od toga da vam je teško da radite, jako brzo ćete doći do toga da vam je zapravo preteško da prestanete da radite jer će mozak da počne sve da percipira kao radni prostor.
   
   Radna soba, ili prosto radni kutak u stanu koji će da bude jedino mesto sa kog radite će da vam olakša život. Takođe, uložite u dobru stolicu, sto, držač za laptop.
   
6. Organizacija je pola posla: uh, ovo je meni isto bolna tema. Probala sam sve vrste notesa, belih tabli i raznoraznih trikova, ali na kraju dana meni je softver za organizaciju rešio problem.
   
   I to softver koji koristim isključivo za upisivanje zadataka na dnevnoj bazi i zakazujem ih za određene dane, sate. Što se ne nađe tu neće biti urađeno.
   
   Projekte i rokove pratim u drugoj aplikaciji za organizaciju, jer sam inače preplavljena – zablokiram i ništa ne uradim. 
   
   Predlažem da prosto, ako nemate još svoj sistem, istražite više opcija i nađete ono što vam odgovara – cilj je da vas taj sistem što manje ometa i da vam omogući da odradite što više efikasnog posla.
   
   Moj recept je ToDoist + Notion + Toggle.
   
7. Izađite iz stana, svaki dan. Više puta dnevno.
   
   Stvarno se nadam da ovo ne moram da objašnjavam.
   
8. Ako volite kancelariju – idite u kancelariju. Nemojte sebe da maltretirate.
   
   Čak i da firma za koju radite nema svoje predstavništvo uvek možete da iznajmite sto u nekom zajedničkom prostoru za rad, tzv. Coworking-u ili da odete u čitaonicu.

Rad na daljinu ne znači rad od kuće

Jedna jedina osoba sa lokala koju znam da radi na daljinu je digitalni nomad u svakom smislu te reči i zaista koristi sve benefite ove opcije za rad.

Sa druge strane, ako vam je stresno da putujete i radite, ne želite da radite od kuće, a želite da radite za kompaniju koja nema predstavništvo u gradu/državi kojoj živite, možete uvek da odete u Coworking. 

Kako da odaberete prostor koji će vam odgovarati? Zavisi od vas i vaših preferencija. Meni je npr. najvažniji stabilan i jak internet i jako dobra kafa. 

Ali, pošto je to izuzetno subjektivno – pitala sam vlasnike i menadžere prostora u Novom Sadu. 

Prema odgovorima iz lokalnih Coworking prostora, klijentima je najznačajnija higijena prostora i networking opcije. Takođe, zajednički prostori za rad su najposećeniji zimi, pa je to odlična informacija za sve ljubitelje kancelarija tokom onih dana kada čovek ne zna da li da ustane ili odustane. Meni je ovo period kada sam najviše mrzela da idem u kancelariju, tako da mi ovaj paradoks života nimalo nije jasan, ali svako zna svoje i najvažnije je da opcije postoje. 

Kada putujete i radite…

Možete potražiti working friendly opcije za prostore i kafiće. Ali, ono što je najvažnije jeste da imate rutinu, ali i da ste fleksibilni.

Bez rutina koje vam pomažu da se fokusirate na posao i odredite prioritete, svako putovanje će da utiče izuzetno na kvalitet vašeg rada, a onda rad na daljinu i nema mnogo smisla. 

Remote rad ili rad na daljinu je postao najpopularniji i najomraženiji način rada u poslednjih pet godina. Najpopularnija opcija je među onima koji sami biraju odakle će da rade, u kojim uslovima i koji imaju podršku firme i zajednice, dok oni koji su prisiljeni i usamljeni u neprilagođenim uslovima nisu uopšte oduševljeni ovom varijantom.