U današnjem vremenu često se suočavamo sa izazovom postizanja nerealno visokih standarda i očekivanja, kako od sebe, tako i od drugih. Od najranijeg detinjstva, naučeni smo da naša vrednost zavisi od postignuća, nagrada i mišljenja drugih, što može dovesti do niskog samovrednovanja ili čak do osećaja da nismo vredni kada ne ispunimo određene ciljeve, uspehe i zadate standarde. Stalno osećamo pritisak da izgradimo samopouzdanje i samopoštovanje kako bismo bili prihvaćeni, cenjeni i uspešni u svemu što radimo. Ipak, vreme je da preispitamo ove obrasce razmišljanja i shvatimo da naša prava vrednost ne zavisi od spoljašnjih merila, već je prisutna samim našim postojanjem.
Zbog čega nam je nekada teško da prihvatimo sebe, sopstvenu pogrešivost i nesavršenost? Evo nekoliko razloga.
Samopoštovanje
Ova pojava je tesno povezana sa sopstvenom vrednošću jer se odnosi na našu percepciju i vrednovanje sebe kao individue. Samopoštovanje podrazumeva globalno vrednovanje sebe. To znači da procenjujemo svoju celokupnu ličnost na osnovu određenih postignuća i uspeha. Kada činimo nešto što potvrđuje pozitivnu sliku o nama samima, to može da zvuči kao: „Ja sam savršen” ili „Ja sam dobar.” Međutim, kada se desi nešto suprotno od vrednosti koju pridajemo sebi, samopoštovanje postaje nestabilno. Zbog toga dolazi do obezvređivanja celokupne ličnosti i to onda zvuči kao: „Ja sam loš” ili „Ja sam nekompetentan”. Dakle, samopoštovanje je pojava koja nije stabilna i trajna, već je zasnovana na globalnom vrednovanju. Sve dok nastojimo da svoju vrednost procenjujemo na osnovu samopoštovanja, prolazićemo kroz veliki jaz između prijatnih i neprijatnih osećanja kao i ponašanja.
Štetan narativ o samopouzdanju
Samopouzdanje se može razviti kroz procenu i verovanje u sopstvena dostignuća, ali na kraju često prerasta u procene vlastite vrednosti (samopoštovanje). Samopouzdanje govori da umemo i znamo kako da se pouzdamo u sebe i da budemo sebi podrška. Ono nam pomaže da se lakše motivišemo ili podstaknemo na određene ciljeve i aktivnosti, imajući u vidu svest o našim prethodnim iskustvima, kapacitetima i mogućnostima. Međutim, štetan narativ o samopouzdanju često nas navodi da verujemo da je ono ključno za naše uspehe, koristimo ga kao imperativ, ili verujemo da ćemo, jednom kada ga postignemo, uvek biti sigurni u sebe i ostvarivati uspehe. Takav pristup idealizuje samopouzdanje i zanemaruje činjenicu da su neuspesi i nesigurnost sastavni deo životnog iskustva. Osim toga, u našem okruženju se odaje utisak da je samopouzdanje privilegija samo za odabrane pojedince, što može dodatno otežati osobama sa već narušenim samopouzdanjem. Takođe, ljudi često koriste samopouzdanje kako bi sebe predstavili kao superiornije ili sakrili osećaj inferiornosti, dok se ispod površine krije konstantna potreba za dokazivanjem ili perfekcionizmom. Sve ovo može dovesti do daljeg narušavanja sigurnosti u sebe i udaljavanja od važnih ciljeva. Stoga je važno preispitati i ispraviti ovaj štetan narativ o samopouzdanju kako bismo izgradili zdrav odnos prema sebi i svojim ciljevima.
Uslovno samoprihvatanje
„Samo kada postignem uspeh, biću vredan/vredna”.
,,Ako doživim neuspeh to znači da sam potpuno bezvredan”,
,,Kada obavljam sve savršeno tada sam kompetentan i vredan”.
Ovakva uverenja oslanjaju se na uslovno prihvatanje sebe, odnosno na to da pojedinac prihvata sebe kao vrednu i jedinstvenu osobu, ali samo pod određenim uslovima. To znači da osoba smatra da je vredna ljubavi, prihvatanja i poštovanja samo ako zadovoljava određene uslove ili kriterijume koje je postavila za sebe, ili koji su joj nametnuti. Ti uslovi mogu biti vrlo rigidni i teško dostižni, što dovodi do stalnog osećaja neadekvatnosti i nepotpunosti. Sve to može izazvati dodatnu frustraciju, osećaj stida i krivice, kao i verovanje da bez obzira koliko se trudili, nismo dovoljno vredni. Tada se često kritički osvrćemo na sebe, preterano procenjujemo, obezvređujemo, postajemo osetljivi na kritiku, postajemo agresivni/pasivni ili ispoljavamo nezdravi perfekcionizam.
Zašto je bolje da ne ocenjujemo sebe ili svoju suštinu?
Albert Elis je ponudio nekoliko razloga:
- Ocenjivanje sebe ili svoje suštine ,,ja sam” je generalizacija i praktično je nemoguće to tačno uraditi. Sastavljeni ste od doslovno miliona postupaka, dela i osobina tokom svog života. Čak i da ste u potpunosti svesni svih tih nastupa i karakteristika (što verovatno nikada nećete biti), i da svakom od njih dodelite ocenu (recimo, od nule do sto), kako biste ocenili svaki od njih? U koje svrhe? I pod kojim uslovima? Čak i ako biste tačno mogli da ocenite vaše milione postupaka, kako biste dobili jednu konačnu ocenu?
- Kao što se vaše veštine u vožnji bicikla ili sviranju instrumenta mogu menjati iz dana u dan, tako se i vaše „ja” menja. Na primer, danas možete pokazivati izuzetno razumevanje i saosećanje prema drugima, dok sutra možda možete osećati manje strpljenja ili empatije. Čak i da biste, u određenom trenutku, na neki način dali celokupnosti sebe objektivnu ocenu, ta ocena bi se neprekidno menjala kako biste iskusili nove situacije i rasli kao osoba. Jedino nakon završetka vašeg života biste mogli doneti konačan sud o sebi.
- Iako ocenjivanje vaših postignuća i upoređivanje sa drugima nekada može da vam pomogne da poboljšate svoju efikasnost i verovatno povećate svoju sreću, ocenjivanje sebe i insistiranje da morate biti ,,dobra”, ,,kompetentna”, ,,vredna” i ,,adekvatna” osoba će gotovo neizbežno rezultirati anksioznošću kada vam različite stvari ne idu po planu, depresijom kada ne ostvarite određena očekivanja, osećajem neprijateljstva kada vas drugi nadmaše i samosažaljenjem kada se životni uslovi ne poklope sa vašim očekivanjima. Pored ovih odmažućih osećanja, postoji verovatnoća da se stvore i odmažuća ponašanja, poput odlaganja, povlačenja, stidljivosti i neefikasnosti.
- Kada se na sve ovo nadoda uticaj društva kojem smo izloženi od najranijeg detinjstva kroz vaspitanje i obrazovanje, kao što su stereotipi poput „Dobri dečaci uvek slušaju”, „Pametna devojčica osvaja sve nagrade”, „Uspeh u školi te čini vrednom osobom”, preterano generalizovana pozitivna i negativna mišljenja o sebi duboko se usađuju u našu psihu i potreban je veliki trud da se prevaziđu. Kategoričko vrednovanje sebe, bez obzira na to da li je pozitivno ili negativno, nosi sa sobom prepreke ka mentalnom blagostanju. Ljudi često provedu čitav život tražeći potvrdu da su vredni kao ljudska bića. Bilo koja situacija u kojoj se osećaju neuspešno ili nedostojno ljubavi i prihvatanja od strane bitnih ljudi, može izazvati osećaj vlastite bezvrednosti, što predstavlja izvor mnogih patnji.
Bezuslovno samoprihvatanje kao alternativa
Alternativni pristup uslovnom prihvatanju i globalnom vrednovanju sebe, drugih i sveta je bezuslovno prihvatanje, koje nam može pomoći da izgradimo zdrav odnos prema sebi, drugima i životu. U nastavku ćemo istražiti kako bezuslovno prihvatanje može biti temelj za zdrav emocionalni razvoj i unapređenje kvaliteta života.
Filozofija bezuslovnog prihvatanja ne podržava pristup globalnim procenama. Ona zadržava mogućnost procene specifičnih postupaka, ali odvaja tu procenu od vrednovanja našeg celokupnog bića. To znači da možemo procenjivati određene postupke kao ,,dobre” ili ,,loše”, ,,poželjne” ili ,,nepoželjne”, i po mogućstvu ih korigovati, ali to isključuje davanje sudova o našoj celokupnoj ličnosti. Jedno takvo uverenje može izgledati ovako: ,,Ne dopada mi se što često odlažem započinjanje vežbanja, ali to ne znači da sam lenja osoba. Razmisliću o organizaciji vremena i redefinisaću svoje ciljeve na korisniji način.”
Bezuslovno prihvatanje se postiže kada prepoznamo nelogičnost u globalnom vrednovanju zasnovanom na pojedinim ponašanjima. Kada uspemo da zadržimo stav bezuslovnog prihvatanja sebe, samopoštovanje postaje irelevantno. Nije nam više potrebna spoljna potvrda naše vrednosti, niti osećaj potrebe da se upoređujemo ili osuđujemo druge ljude. Međutim, postizanje takvog stava nije lako i potrebno je istrajno nastojati za promenom, jer je globalno vrednovanje sebe duboko ukorenjeno u našim jezičkim obrascima i načinu razmišljanja.
Važno je spomenuti da samoprihvatanje ne znači pasivno prihvatanje štetnih uverenja tipa ,,takav sam kakav sam”, i svega onoga što nam se dešava u životu kao poželjnog ili pozitivnog. To podrazumeva da ne krivimo sebe, da se oslobađamo mehanizama odbrane koji nas sprečavaju da vidimo mogućnost promene štetnih uverenja i navika.
Dakle, prihvatanje nije isto što i pomirenje sa svime što nam se predstavlja kao stvarnost, već realističan odnos prema ljudskoj prirodi i životu, bez nepotrebnih generalizacija. Prihvatanje uključuje procenu pojedinačnih aspekata sebe, drugih ljudi i života, dok se izbegava globalno vrednovanje.
,,Prihvatam sve aspekte sebe, uključujući i svoje nesavršenosti, jer to čini deo moje jedinstvenosti i ljudskosti. Ne osuđujem sebe zbog svojih mana, već se trudim da radim na njima sa ljubavlju i saosećanjem. Moja vrednost kao osobe ne zavisi od spoljnih dostignuća ili mišljenja drugih, već je duboko ukorenjena u mojoj autentičnosti i unutrašnjem biću. Ne postoji nijedan zakon u univerzumu koji kaže da ne mogu prihvatiti sebe, uprkos pojedinim manama i nedostacima.”
Šta nam je potrebno za usvajanje filozofije bezuslovnog samoprihvatanja?
- Razumevanje odakle potiče uslovno samoprihvatanje i globalno vrednovanje kao i prepoznavanje štetnih misaonih, ponašajnih i emocionalnih obrazaca.
- Odustajanje od uslovnog samoprihvatanja i globalnog samo/vrednovanja, izgradnjom racionalnog, fleksibilnog i korisnog pogleda na sebe i svet oko sebe.
- Spremnost da se zauzmemo za sebe i ono što nam je važno, usvajanje veštine asertivne komunikacije, rad na osnaživanju sopstvenih snaga, kapaciteta, odustajanje od nezdravog perfekcionizma, ,,crno-belog” viđenja i etiketiranja sebe kao i drugih.
Sve ove korake možete pronaći u štampanom izdanju priručnika „Vodič kroz samoprihvatanje”, koji je namenjen svima koji žele naučiti kako da prihvate sebe. Kroz njega možete otkriti kako da prepoznate svoje vrednosti i kako da se posvetite sebi s ljubavlju i podrškom, ali i kako da se suočite sa strahovima i negativnim uverenjima o sebi, te kako da razvijete misli, osećanja i ponašanja koja će vas podržati u procesu promene.
