Štednja u Srbiji

Napomena – ovaj članak je isključivo informativnog karaktera! Pisan je sa trenutno dostupnim informacijama o bankarskom sistemu koji je podložan promeni. Prilikom bilo kojih finansijskih odluka, posavetujte se sa stručnjakom.

Štednja je vrlo važan aspekt u ekonomiji jedne države, a još važniji u životu pojedinca. Podrazumeva odlaganje jednog dela prihoda koje imate sada za neko buduće korišćenje. Predstavlja dobar korak prema finansijskoj sigurnosti, kao i korak prema većim investicijama i kupovini koju ste oduvek želeli.

Pojam štednje i opšti uslovi za štednju

Štednja je, najjednostavnije rečeno, odlaganje i čuvanje novca. Razlozi su obično da se ima “kada hitno zatreba” ili da laganim tempom sakupimo za nešto što planiramo da kupimo/započnemo/rezervišemo i slično.

Osim što je štednja korisna za pojednica koji štedi, ona je indirektno korisna u kratkom roku drugim ljudima jer banke prikupljaju vaš štedni novac i plasiraju ga za potrebe drugih ljudi ili projekata.

Kao preduslov za štednju, treba da postoji višak novca nakon isplaćenih kirija/računa/kupovine/pretplata i sličnih izdataka. 

Godina iza nas bila je puna turbulencija, naročito na području Evrope, sa prosečnom inflacijom u Srbiji 11,9% (u decembru 2022. čak 15,1%). Najviše su pogođene cene energenata i hrane, a pri kraju 2022. godine, pokazao se nagli porast cena kirija u glavnom gradu i većim gradovima u zemlji. 

Ali pored svega, u junu 2022. godine ukupni iznos dinarske štednje u Srbiji bio 85,9 milijardi dinara, a devizna štednja iznosila 13,2 milijardi evra – što je premašilo očekivanja za taj period. U proseku, pojedinac mesečno izdvaja oko 5,667 dinara (48 eura) na štednju. 

Analizu inflacije i analizu kretanja/isplativosti štednje sprovodi Narodna Banka Srbije (NBS) na kvartalnom nivou, a iste možete naći po godinama na sledećem linku.

Vrste štednje u Srbiji

Kada govorimo o štednji postoje:

• Štednja u “šteku” ili “slamarici”
• Štednja u banci 
• Štednje kroz mešovito životno osiguranje
• Štednja preko penzijskih fondova.

Ne postoji “najisplativija” štednja, niti idealna svima. Stoga sagledajte svaki od ovih načina, i u skladu sa vašim mogućnostima, ciljem, sklonostima riziku i sličnim parametrima, razmotrite koje vrste vam najviše odgovaraju. 

Štednja „u šteku”

Najobičniji način štednje – ljudi imaju svoje tajno mesto gde fizički čuvaju svoj novac, a to mesto na primer može biti neki stari novčanik, kutija, u omiljena knjiga i slično.

Prednosti:

• Na dohvat je ruke kada hitno zatreba,
• Samo vi znate koliko imate,
• Možete da počnete i sa 10 dinara.

Mane:

• Gubi na vrednosti u dugom roku zbog inflacije,
• Postoji rizik da taj novac impulsivno potrošite,
• Postoji rizik od krađe.

Štednja u banci 

Kada kažemo štednja, verovatno prva asocijacija jeste ova vrsta štednje. Funkcioniše tako što štediša daje svoj novac (osnovicu) odabranoj banci i na njega dobija kamatu, čime ostvaruje zaradu. 

Prednosti:

• Zarada u visini iznosa kamate (i naravno koliko vremena ostavimo tu štednju),
• Novac je na sigurnom mestu,
• Agencija za osiguranje depozita i država vas osiguravaju da će vam vaš novac uvek biti dostupan i da će vam se kamata zaista isplatiti,
• Mogućnost automatizacije – čim vam legne plata, određeni iznos koji želite se odmah odvaja za štednju,
• Možete da počnete sa minimalnim iznosima.

Mane:

• Gubitak prava na kamatu ako svoj oročeni period prema postavci ugovora prekinete pre vremena (novac vam je „zarobljen”),
• Gubitak prava na kamatu (čak i kazne) za zavaravanje banke falsifikovanim novcem ili bilo kojim pokušanjem laganja.

Najveća mana i velika polemika su male kamatne stope koje banke daju pa dolazi do toga da, čak i na velike osnovice, ne zarađujete neki preveliki iznos, kao što ste očekivali, a na primer ne smete da se služite tim novcem 6 meseci.

Vrste štednje u banci

 Po valuti u kojoj se štedi 

1. U dinarima – štedite u našoj nacionalnoj valuti, što znači da niste dužni da plaćate porez na dodatnu dobit, a kako Narodna Banka Srbije potencira jačanje dinara (proces dinarizacije), vrlo je verovatno i da ćete imati povoljnije kamatne stope
2. U stranim valutama (devizama)– možete da štedite u USD ili EUR valuti; najveći broj naših ljudi bira da štedi u evrima, ali imate obavezu plaćanja poreza na dodatnu dobit pri stranim devizama koju banka automatski uračuna i povlači od vaše štednje (pa barem tu nemate nikakve dodatne papirologije)

Prosečna kamatna stopa na dinare je u 2022. godini bila 1,9%, dok ista za strane valute (devizne) – 0,8%. I jedna i druga štednja bile su u porastu sve do početka rata u Ukrajini gde se samo dinarska štednja smanjila usled zabrinutosti ljudi. Na obe kamatne stope takođe utiču i inflacija u zemlji, kao i odluke centralne banke.

Stoga, dolazimo do pitanja: U kojoj valuti se više isplati štedeti?

Razni stručnjaci imaju drugačija mišljenja, a čak i NBS sastavlja svoju Analizu isplativosti. Analiza se zasniva na testiranju, gde se isti novčani iznos polaže i na jednu i na drugu štednju i upoređuje na kraju.

Analiza isplativosti iz 2022. godine pokazuje nam sledeće rezultate:

Za ulog od 100.000 dinara (tj. isti taj iznos u evrima) gledan rezultat na kraju svake godine na period od 10 godina – svake godine je brojčano bolje onima koji su sa dinarskom štednjom. U prva 2 reda vidimo koliko para imate kroz godine (na onaj početni ulog od 100.000 dinara) i svakom narednom imate naravno sve više para u toj valuti. Poslednji red pokazuje koliko imate više ako štedite u dinarima, a brojka u zagradi samo pokazuje taj iznos u evrima. 

Moguće je i da vam dinarska štednja neće odgovarati zbog velikog deviznog rizika (evro može da bude mnogo jači od dinara), zbog štednje za neko preseljenje ili investiranje, ili ako imate neku zamisao za koju su vam potrebni evri, a ne dinari. Ovaj vid štednje takođe ne odgovara onima koji rade za multinacionalnu kompaniju ili kao freelanceri, pa su im sva primanja u evrima.

 Po tome kada možete da pristupite svom novcu

1. Štednja po viđenju – svoj novac možete da podignete kada god želite, ali su vam kamatne stope nešto niže, a kamata vam se obračunava samo na dane kada je novac bio još uvek kod banke

2. Oročena štednja – ovde se obavezujete da nemate pristup svom novcu za neki vremenski period (3 meseca, 6 meseca, godinu ili 2 – zavisi od toga kakav ugovor imate), ali kamata je nešto veća pa je lakše planirati sa ovakvom štednjom i nema šanse da je impulsivno potrošite.

Moguće je da se raskine oročena štednja pre vremena, ali onda gubite pravo na kamatu koja bi vam sledovala (delimičan ili sav iznos), jer niste ispunili vaš deo ugovorne obaveze do kraja, a banka je nameravala da taj novac cirkuliše dalje.

3. Rentna štednja – funkcioniše kao i oročena štednja, ali ovde možete da kamatom raspolažete bilo kad, ali osnovni iznos koji ste stavili na štednju ne smete da dirate do kraja ugovorne obaveze.

Pre nego što odaberete svoju štednju, treba da znate i pojmove nominalne i efektivne kamatne stope.

Nominalna kamatna stopa je izražena u procentima i pokazuje koliko ćete zaraditi na uloženi iznos novca. Na primer, ako uložite 10.000 dinara sa nominalnom kamatnom stopom od 5%, vaš dobitak iznosi 500 dinara. Ova stopa je fiksnog karaktera jer ne uzima u obzir na inflaciju i druge ekonomske faktore. Može biti iskazana kao godišnja, ali isto tako i kao mesečna, u zavisnosti od toga koliko dugo želite da štedite.

Efektivna kamatna stopa (EKS) je izražena u procentima i pokazuje koliko ćete zaraditi na uloženi iznos novca (iznos nominalne kamatne stope), ali umanjeno za sve skrivene troškove transakcija, inflacije, provizija i slično. Zato, ona pokazuje stvarnu sliku o rezultatu koji možete da očekujete. 

Nominalna kamatna stopa je po pravilu veća od efektivne. Efektivna je obično ispisana malim slovima na flajerima ili reklamama. U ugovoru za štednju, po pravilu, unapred znate iznos obe kamate. Veća nominalna stopa kod jedne banke ne znači da će odmah biti i veća efektivna stopa, stoga treba uporediti.

Ukoliko vas interesuje oročena štednja, OTP banka vam, na primer, omogućava personalizovanu ponudu u odnosu na vaš cilj i mogućnosti, gde sami možete izabrati period oročenja. Kamata će vam biti isplaćena po isteku perioda oročenja, i možete štedeti i u dinarima, i u devizama (evrima i američkim dolarima). Ako vas zanima više, dovoljno je samo da kliknete na link i ostavite podatke, a oni će vas kontaktirati i kreirati ponudu ili dogovoriti sastanak u vama najbližoj ekspozituri.

Više o mogućnostima štednje u OTP banci imaćete prilike da čitate u jednom od narednih tekstova.

Štednja kroz mešovito životno osiguranje

U našem životu suočeni smo sa stresom, hroničnim bolestima, nezgodama i drugim nepredvidivim nesrećnim slučajevima. Da sve naše obaveze ne bi ostale neispunjene i na teretu našim najmilijima, postoji životno osiguranje – i to raznih vrsta u zavisnosti za šta se osiguravamo (riziko, mešovito, deca, investiranje…)

U kontekstu štednje, mešovito predstavlja dobru opciju ukoliko želimo i da štedimo za nas, a da u isto vreme budemo sigurni za naše najmilije ako mi ne budemo više tu. To znači da, ukoliko se nakon ugovornog vremena nama ništa nije desilo, celokupnu uloženu sumu dobijamo mi, a u suprotnom oni kojima smo je prepisali. 

Obično nema fiksnog iznosa već se u dogovoru sa davaocem životnog osiguranja dogovarate u odnosu na vašu situaciju i mogućnosti, materijalno i zdravstveno stanje, kao i cilj. Period osiguranja u proseku je 40-ak godina, a što duže to vreme bude, više novca se akumulira.

Osigurana suma je novčana suma koja će biti osigurana zasigurno na kraju ugovornog perioda (u celosti ili na rate), a premija osiguranja je novčana suma koju mi uplaćujemo davaocu osiguranja.

Važno je napomenuti da je svako upoređivanje osiguravajućih kuća i njihovih ponuda vrlo složen proces koji treba biti personalizovan za cilj i mogućnosti pojedinca, stoga se posavetujte sa njihovim predstavnicima i/ili stručnjakom. 

Štednja kroz dobrovoljne penzijske fondove

Penzijski fond predstavlja instituciju koja nam omogućava da mi, na svoju ruku, skupimo novčana sredstva za penziju. Većinom ljudi ulažu u penzijske fondove jer ne žele da brinu o tome da li će imati dovoljno ili da ne budu teret drugima.

Ovi fondovi spadaju u oblik investicionih fondova, jer se svi depoziti sakupljaju i upravljačko telo fonda taj iznos investira na tržištu. To se radi da vaš novac ne izgubi svoju vrednost vremenom zbog inflacije. Fondovi se bave investiranjem u relativno ujednačene i niskorizične hartije od vrednosti da bi osigurali što manju šansu gubitka sredstava.

Ova vrsta štednje spada u dugogodišnje vrste štednje, a na kraju ugovorne obaveze, fond vam u iznosu, koji vama pripada, isplaćuje mesečnu privatnu penziju.

Pored njihovog internog upravnog tela, ove fondove takođe reguliše Narodna Banka Srbije i zaslužna je za načela, pravila i propise kojih se fondovi moraju pridržavati.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je deo državnog penzijskog sistema Srbije koji prikuplja doprinose zaposlenih i poslodavaca, i sa tim sredstvima kasnije omogućava penzije. Visina penzije zavisi od toga na kojoj poziciji ste radili, koliko dugo, da li je poslodavac sve uknjižavao na vreme, i od drugih odredaba (primera radi, doprinos kulturi za umetnike ili broj nagrada za sportiste). 

Dobrovoljni penzijski fondovi su tu da građanima pruže način dodatne štednje za penziju i ostvare poreske olakšice na sve svoje uplate. 

Za velike prednosti štednje kroz dobrovoljne penzijske fondove možemo izdvojiti:

• Vrlo lako se otvara račun (potrebna je samo lična karta ili pasoš),
• Nema minimalnog uloga – uplaćujete koliko želite,
• Možete da uplaćujete koliko god često ili retko želite,
• Čak i da ne uplaćujete redovno, ulog koji ste već dali fondu se stalno akumulira zbog stalnog reinvestiranja sredstva koje fond radi,
• Vaša sredstva iz fonda možete da koristite i van zvanične penzije, sa navršenih 58 godina.

Ukoliko želite da štedite, najbitnije je da počnete polako. Koliko god sve može da izgleda kompleksno na prvu (pogotovo ako nemate koga da pitate), krenite malim koracima – tako što ćete odvajati mali iznos sa strane. Čak i to malo će pomoći da shvatite suštinu štednje, kao i da uvidite trenutno finansijsko stanje. Preporuka je da se sakupi iznos koji bi pokrio sve najbitnije troškove života za nekih 6 meseci do godinu dana, a nakon tog iznosa možete razmatrati i druge vrste štednje ili ulaganja.

Nikad nije kasno početi sa štednjom, a srž uspeha odgovornog upravljanja novcem je redovnost i istrajnost. Kada odlučite da date novac na štednju, zaboravite da on uopšte i postoji. Kasnije, kada pogledate račun, bićete ponosni na sebe!

Tekst je urađen u saradnji sa OTP bankom.