Motivacija je fenomen koji interesuje i okupira psihologe, teoretičare i istraživače decenijama. Šta je motivacija, zašto nam je značajna, kako su povezane motivacija i disciplina i kako ih održavati, teme su ovog teksta.
Šta je motivacija i zašto je važna?
Motivacija je jedan od osnovnih psihičkih procesa neophodnih za optimalno funkcionisanje čoveka. Potiče od latinske reči motus koja označava pokret, što nas indirektno upućuje na njenu suštinu: motivacija nas pokreće. Konkretno, ona nas pokreće na akciju i usmerava naše ponašanje ka tačno određenom cilju koji treba da zadovolji naše potrebe.
Poznavanje razloga zbog kojih se ponašamo na određeni način je od izuzetnog značaja. Nakon što upoznamo motive koji stoje iza našeg ponašanja, možemo lakše da ih kontrolišemo i usmerimo ka onim ciljevima koji su nam važni. Motivacija utiče na način na koji zadovoljavamo sopstvene potrebe. Način ishrane, fizička aktivnost, uspeh na fakultetu ili poslu i način na koji provodimo slobodno vreme su u velikoj meri određeni našom motivacijom.
Baš zbog velikog udela koji ima kada je reč o kvalitetu života, poznavanje svega što nas pokreće i pronalazak načina za njihovo održavanje je svojevrsna životna misija. Kako je motivacija izuzetno kompleksna, ponekad ju je teško pravilno prepoznati, ali i održavati, zbog svih mehanizama koji nas pokreću da ostvarimo različite ciljeve i zadovoljimo sve potrebe koje imamo.
Borba sa motivacijom ponekad podseća na borbu sa vetrenjačama. Često motivacija ne igra u našu korist – već suprotno, posebno kada je potrebno pokrenuti se za one aktivnosti koje se tiču ličnog razvoja. U takvim situacijama pribegavamo utemeljenim sistemima koje imamo, ili se fokusiramo na izgradnju novih. Fokusiramo se na disciplinu.
Šta je disciplina i koja je njena uloga?
Disciplina, iako ponekad ima negativnu konotaciju zbog rigidnosti koja joj se nepravedno dodeljuje, jeste učenje, praktikovanje i usvajanje specifičnog sistema standarda u različitim sferama života. Disciplina nije kažnjavanje ili način za ograničavanje slobode. Biti disciplinovan znači imati kontrolu nad sobom i primenjivati određene sisteme ponašanja kako bismo došli do cilja.
Disciplina i motivacija – kako su povezane?
Odnos motivacije i discipline nije toliko složen koliko se čini. Motivacija je pokretačka snaga, mehanizam koji nas tera da počnemo sa radom na nekoj aktivnosti. Disciplina predstavlja dužnost, sistem i strukturu na kojoj radimo čitavog života. Motivacija je fokusirana na cilj i krajnji rezultat, jer se ona i javlja u trenucima kada treba zadovoljiti određenu potrebu. Disciplina se fokusira na proces i sisteme koje primenjujemo da bismo ostali u tom procesu.
Nad motivacijom ponekad ne možemo imati kontrolu jer ne možemo najbolje da je razumemo. Disciplina zavisi od nas samih – ona je proizvod naših navika, odluka i vrednosti koje smo izgrađivali tokom godina, što je čini lakšom za manipulisanje i svakodnevnu upotrebu.
Motivacija nam je potrebna tek toliko da nas pokrene na neku aktivnost kako bismo ostvarili željeni cilj. Disciplina je ta koja nas održava u procesu ostvarivanja cilja i do njega nas nepogrešivo dovodi.
Kada imamo jasno utemeljen sistem po kome funkcionišemo, motivacija ne igra veliku ulogu. Na primer, nakon što ustanemo, najčešće kuvamo kafu. Našu motivaciju ne dovodimo u pitanje jer je jutarnja kafa već godinama deo naše rutine. Sa druge strane, kada bismo uveli jutarnje vežbanje, sigurno bi nam na početku bilo teško da krenemo. To je zato što je jutarnja kafa sastavni deo našeg sistema – nešto za šta smo disciplinovani da uradimo, a jutarnje vežbanje nije.
Uprkos svim razlikama, motivacija i disciplina su lice i naličje. Ponekad deluje da govorimo o procesima koji se međusobno nadopunjuju i jedno bez drugog ne bi funkcionisali.
Motivacija je odlična za nove početke. Nakon što se javi potreba, motivacija, kao po automatizmu, skače i zbog toga smo uvek orni za bavljenje nekom aktivnošću na samom početku. Motivacija nam daje snagu da započnemo nešto.
Kako vreme odmiče, motivacija gubi na značaju, posebno u situacijama koje iziskuju duži vremenski period. Tu na red dolazi disciplina, tj. sistem koji primenjujemo i održavamo sebe dok ne dođemo do cilja.
Zašto su nam potrebne i motivacija i disciplina?
Ukoliko bismo se samo oslanjali na motivaciju, jedno je sigurno: izgubili bismo silnu energiju. Motivacija daje uslov za početak, ali održavanje bi iziskivalo mnogo vremena i energije, što bi uticalo na druge stvari u životu. Pored toga, vrlo je verovatno da ne bismo završili do kraja započeto jer bismo odustajali u situacijama kada nam motivacija opadne. Zbog svega prethodno navedenog, ne bismo imali nikakva dostignuća koja su značajna za našu ličnost, što bi svakako negativno uticalo na naše mentalno zdravlje.
Isključiva disciplina je usmerena na proces i održavanje u njemu, što znatno umanjuje mogućnost za uočavanje prilika za napredak. U moru rutina i ustaljenog načina življenja, falilo bi nam pokretačke snage za promenu. Stagnacija, a posebno dugoročna, dovela bi do propuštanja prilika za lični rast i razvoj usled straha od promene ili izlaska iz zone komfora, što bi dalje izazvalo nelagodu i negativan uticaj na naše mentalno zdravlje.
Pribegavanju bilo kom od ova dva ekstrema nije poželjno jer nas neće u potpunosti pripremiti za sve ono što životne prilike nose sa sobom. Balansirajući između motivacije i discipline, sebi otvaramo prostor da isprobavamo i učimo nove stvari i istrajno ostajemo u njima, razvijajući sebe u celom procesu. Motivacija i disciplina su dve strane istog novčića i tako ih treba posmatrati u kontekstu njihovog prepoznavanja i održavanja.
Kako održavati motivaciju?
Oblasti ličnog razvoja i rada na sebi su verovatno najčešće oblasti za koje nam je potrebno najviše motivacije i discipline. Lako je i neminovno zadovoljiti osnovne potrebe koje posedujemo, potrebe za sigurnošću ili socijalne potrebe, ali potrebe koje isključivo zavise od našeg motiva postignuća su ozbiljniji izazov kada je reč o motivaciji.
Fokus prvenstveno treba da nam bude na izgradnji dugoročnih sistema i rutina (kao što je npr. organizacija vremena) jer oni iziskuju manje motivacije nego kratkotrajne situacije koje trenutno zadovoljavaju naše potrebe. To treba da budu one navike koje doprinose našim ciljevima na duže staze, poput zdravijih obroka (nekoliko recepata pripremili smo ovde) ili određenog broja pređenih koraka u toku dana.
Početak
Početak je veoma bitan, posebno kada treba pronaći motivaciju da počnemo da se bavimo nekom aktivnošću. Bitno je da nam je jasno šta nam je cilj, a potom i da identifikujemo koji to mali i konkretni koraci vode do njega. Na početku je bitno da koraci budu mali – veliki koraci nas plaše i vrlo brzo se demotivišemo i odustajemo od cilja.
Samovrednovanje i motivacija
Dobar način za održavanje motivacije jeste i opažanje nas samih kao uspešne i motivisane osobe. Način na koji razmišljamo i posmatramo svet oko sebe umnogome oblikuje naše ponašanje. Sebe možemo posmatrati kao osobe koje želimo da postanemo u narednih nekoliko godina koristeći se popularnim metodama poput vision board-a ili jednostavnim zapisivanjem afirmacija koje nas podsećaju na ono čemu težimo.
Bitno je da se često podsećamo na aktivnost za koju treba da se motivišemo ili na cilj koji želimo da ostvarimo. Često zaboravljamo na stvari koje nam nisu u vidokrugu svakodnevno, pa je korisno zalepiti papiriće ili slike na frižider, ogledalo, unutrašnjost ormara ili neko drugo mesto koje nam je često pred očima.
Udruživanje snaga
Možda najkorisniji od svih načina za održavanje motivacije je udruživanje i potražnja podrške iz okoline. Uglavnom krećemo na dijetu ili u teretanu sa nekim. Kao ljudi, imamo prirodnu potrebu za udruživanjem sa drugima, jer nam onda ne deluje da smo sami u tome što radimo. Tu potrebu je poželjno iskoristiti, okružiti se istomišljenicima ili obezbediti sebi podršku iz neposrednog okruženja.
Načini za održavanje motivacije jesu specifični i zavise od pojedinca do pojedinca – te je najbolje, za početak, upoznati sebe i sve što nas pokreće jer ćemo tako najbolje znati kako da pomognemo sebi u momentima kada nam je to najpotrebnije.
