Depresija: simptomi, uzroci i lečenje

Pao sam u depresiju – čujem kako govori dečak od desetak godina. Upravo u tom trenutku počeh da razmišljam da li ima osobe koja nije iskusila ili čula za depresivno raspoloženje. Verujem da postoji mali broj takvih. 

S druge strane, da li znamo kako da je prepoznamo, koji su uzroci nastanka, kako se leči? Upravo na ova pitanja odgovaramo u ovom tekstu. 

Šta je depresija? 

Depresija spada u poremećaje raspoloženja koje karakteriše prisustvo tuge, bespomoćnosti, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala, osećaj krivice, povlačenja, izolacije, usamljenosti, niže vrednosti, nedostatak sna ili previše spavanja… 

Depresivno raspoloženje može da traje kraće ili duže, a ukoliko osećaj beznadežnosti potraje, osoba može poželeti da je nema i spram toga može da ima ideju, da planira ili izvrši samoubistvo. 

U literaturi se navode četiri stepena u procesu gradacije samoubistva: 

1. Suicidalna želja – misli o bezvrednosti života i da je teško izaći na kraj sa problemima.
2. Suicidalna ideja – razmišljanje o samoubistvu kao načinu prekida patnji.
3. Suicidalna namera – odlučeno je o samoubistvu i razmišlja se o načinu kako će se ono izvršiti.
4. Pokušaj samoubistva – izvšren je neuspeo pokušaj samoubistva što znači da je u pravi čas stigao član porodice ili druga osoba i pozvao hitnu pomoć. Osobe koje su pokušale samoubistvo je potrebno hospitalizovati. Samopovređivanje (namerno nanošenje povrede) je takođe ekvivalent pokušaja suicida. 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 5% odraslih boluje od depresije. Oko 280 miliona ljudi širom sveta ima depresiju. Žene su češće pogođene nego muškarci. Osobe koje su obolele lošije funkcionišu u porodici, na poslu ili u školi. 

Takođe, procenjuje se da godišnje oko 700 000 obolelih ljudi izvrši samoubisto. Suicid je četvrti uzrok smrti mladih od 15 do 29 godina. 

Procenjuje se i da minimum 250 000 ljudi u Srbiji ima neke od simptoma depresije (poremećaj sna, neraspoloženje, teško im je da rade, ne uživaju u aktivnostima koje su im nekada pričinjavale zadovoljstvo, teško im je da komuniciraju itd.).

Kao što možemo da primetimo, podaci nas ozbiljno upozoravaju o stanju u našem društvu. 

Simptomi depresije

Da bi nekome bila dijagnostifikovana depresija, simptomi moraju da budu prisutni najmanje dve sedmice. Prema DSM-5 (eng. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders) osoba mora da iskusi pet ili više simptoma (koji će biti navedeni u nastavku), kao i najmanje jedan od ovih: 1. depresivno raspoloženje ili 2. gubitak interesovanja ili zadovoljstva. 

• Depresivno raspoloženje koje traje veći deo dana, skoro svaki dan
• Izrazito smanjeno interesovanje ili zadovoljstvo za sve ili skoro sve aktivnosti veći deo dana, skoro svaki dan.
• Značajan gubitak težine kada se ne drži dijeta ili dobijanje na težini, ili smanjenje ili povećanje apetita skoro svaki dan.
• Usporavanje misli i smanjenje fizičkog pokreta (vidljivo je i od strane drugih, a ne samo subjektivni osećaj nemira ili usporenosti).
• Umor ili gubitak energije skoro svaki dan.
• Osećaj bezvrednosti ili preterane ili neprikladne krivice skoro svaki dan.
• Smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentracije, ili neodlučnost, skoro svaki dan.
• Ponavljajuće misli o smrti, ponavljajuće misli o samoubistvu bez posebnog plana, ili pokušaj samoubistva ili poseban plan za izvršenje samoubistva.

Da bi se postavila dijagnoza depresije, ovi simptomi moraju da izazovu kod pojedinca klinički značajan stres ili oštećenje u društvenim, profesionalnim ili drugim važnim oblastima funkcionisanja. Simptomi takođe ne smeju da budu posledica zloupotrebe supstanci ili nekog drugog zdravstvenog stanja.

Prepoznali ste simptome depresije, šta sada?

Ukoliko je to slučaj, zakažite pregled kod vašeg odabranog lekara, ili psihoterapeuta. Otvoreno iznesite šta ste prepoznali kod sebe, koje simptome imate, kao i to da sumnjate na depresivno raspoloženje. Lekar, odnosno psihoterapeut,  će dalje proceniti da li je potrebna konsultacija sa psihijatrom i koja će se terapija primeniti. 

Uzroci nastanka depresije 

Zbog čega tačno nastaje depresija nauka nije uspela da objasni u potpunosti. Ipak, to ne znači da smo u potpunom mraku. Pretpostavlja se da kombinacija naslednog faktora i faktora spoljne sredine doprinosi razvitku bolesti. Neki od uzroka depresije su: 

• Zlostavljanje. Fizičko, seksualno ili emocionalno zlostavljanje kojem je osoba bila izložena može da bude uzrok depresije u njenom kasnijem životu. 
• Starost. Ljudi koji su stariji imaju veći rizik od depresije, a faktori koji mogu da pogorašaju to stanje su usamljenost, gubitak socijalne podrške ili loši životni uslovi. 
• Smrt ili gubitak. Tuga nakon smrti ili gubitka voljene osobe može da poveća rizik od depresije.
• Veliko životno razočaranje ili lični problemi. Preseljenje, gubitak posla ili prihoda, razvod, ozbiljne bolesti, penzionisanje, socijalna izolacija, izbacivanje iz porodice ili određene društvene grupe su samo neki od primera koji mogu doprineti razvoju kliničke depresije. Ovde treba biti oprezan, jer depresija nikad nije samo „normalan“ odgovor na stresne životne događaje. 
• Pol. Žene imaju dvostruko veće šanse da postanu depresivne od muškaraca. Odgovor zašto je tako nije još uvek jasan, a pretpostavlja se da hormonske promene kroz koje žene prolaze u različitim periodima svog života imaju ulogu u tome. Npr. postporođajna depresija je tip depresije usko vezan isključivo za žensko iskustvo porođaja.
• Geni. Porodična istorija depresije može povećati rizik od oboljena. 
• Zloupotreba supstanci. Skoro 30% ljudi sa problemima zloupotrebe supstanci takođe ima veliku ili kliničku depresiju. Čak i ako se zbog droge ili alkohola privremeno osećaju bolje, oni će na kraju pogoršati depresiju.

Lečenje depresije

Ono što se obično dešava je da osoba (ili njena okolina) – uprkos tome što je primetila promene u ponašanju, načinu izražavanja i razmišljanja – ne reaguje na vreme i ne traži adekvatnu stručnu pomoć, već čeka da se problem reši sam od sebe. 

U tom periodu „čekanja“ osoba će probati prirodne lekove, čajeve, da razmišlja pozitivno, tražiće smešne videe kako bi se oraspoložila, uključiće šetnje, afirmacije, tehnike disanja i slično. Nažalost, ovi napori retko pomažu osobi i ako se to desi, obično su kratkog veka. S druge strane, „čekanje“ ponekad bude toliko dugo dok ne bude prekasno, jer je osoba pokušala samoubistvo ili se ubila. 

Neki od razloga zašto se osobe na vreme ne javljaju lekaru su: ne žele da drugi vide da su „bolesni“, smatraju da ako im se dijagnostifikuje depresija da će da ih okaratkerišu kao ludaka, teško im je da priznaju sebi da boluju od depresije, neke je sramota, neki to doživljavaju kao lični poraz jer „uvek sam bio srećan i optimističan“, imaju strah da će ih drugi ljudi odbace ili sažaljevaju itd.  

Što se osoba pre javi lekaru, tada je i lečenje delotvornije. Zato je prvi korak u lečenju odlazak kod lekara ili psihijatra na razgovor kako bi se pravilno postavila dijagnoza. 

Savremeni načini lečenja podrazumevaju kombinaciju medikamenata (antidepresiva) i psihoterapije. 

Ako se medikamenti pravilno koriste, očekuje se da će raspoloženje biti bolje u roku od dve do šest sedmica. 

Uključivanje u psihoterapijski proces pomaže osobi da uz prijatan razgovor sa stručnom osobom priča o svojim problemima, rešava nastale krize, menja načine razmišljanja (obično negativno obojene po pitanju sebe, drugih ljudi ili okolnosti), vraća svoje samopouzdanje i uživanje u svakodnevnim aktivnostima. 

Važnu ulogu u lečenju imaju i članovi porodice ili bliski ljudi sa kojima osoba živi. 

Jedan dodatan teret za obolelu osobu predstavlja nerazumevanje najbližih koje nastaje iz razloga što im je teško da prihvate da osoba boluje od teške bolesti koja se, pri tome, ne vidi spolja. 

Prilikom lečenja, od strane porodice su potrebni empatija, ohrabrivanje, preuzimanje na sebe dnevnih aktivnosti koje osoba više ne može da radi kao što je ranije mogla, da budu podrška u redovnom uzimanju terapije ili odlaska kod psihoterapueta, saosećanje, razumevanje. 

Poruke kao što su Možeš ti to! ili Misli pozitivno! mogu da izazovu još veću beznadežnost, neraspoloženje, osećanje krivice, osećaj nerazumevanja i povlačenje u sebe, te da imaju negativan uticaj na lečenje. Ako se u vašem okruženju nalazi obolela osoba imajte ovo u vidu. 

Depresiju je moguće izlečiti

Kao i druge bolesti i depresiju je moguće izlečiti. 

Zato nemojte da čekate da se simptomi dalje razvijaju bilo da je reč o vama lično ili bliskoj osobi. 

Potražite pomoć lekara, psihijatra, psihoterapueta, ili neke od grupa za podršku. 

Iako vam ponekad možda deluje da ste usamljeni i izolovani od drugih, realnost je da niste sami i da je pomoć dostupna. 

Budite hrabri i posegnite za njom. Dovoljan je jedan poziv stručnoj osobi da započnete proces vašeg oporavka i vraćanja života u kojem ima zadovoljstva i uživanja. Jedan poziv. Nemojte više da čekate!