Svi smo nekada doživeli trenutke kada nam vreme prolazi sporo, a minuti traju kao večnost. To se dešava najčešće kada iščekujemo neki ishod, odgovor ili rezultat koji je za nas jako važan. Sa druge strane, kada nam je lepo, kada se zabavljamo i radimo ono što volimo možemo satima da budemo u toj aktivnosti, a imamo osećaj da vreme jednostavno „leti”. Istina je da mi svaki dan imamo na raspolaganju jednakih 24 sata, a na nama je da pokušamo da ih iskoristimo na najbolji način za nas. Pored ovih činjenica, postoji i velika razlika u tome kako se snalazimo sa tim vremenom koje nam je svima dato. Nekima je teško da se organizuju i postigu sve što su naumili, dok drugu krajnost čine naizgled opušteni ljudi koji savršeno balansiraju između obaveza, odmora, postižu sjajne rezultate i što je najvažnije, zadovoljni su. Ono što oni znaju bolje od drugih je veština koju nazivamo tajm menadžment ili upravljanje vremenom.
Šta znači upravljanje vremenom?
Upravljanje vremenom je optimalno korišćenje vremena sa ciljem ostvarenja naših ciljeva i vrednosti. Pošto vreme ne možemo kontrolisati, mi zapravo upravljamo sobom. Da bismo to postigli u prosečnom danu, potreban je balans fizičke i mentalne aktivnosti i uživanja.
Postoje brojni indikatori koji nam ukazuju da imamo teškoće sa snalaženjem u vremenu, a najočigledniji su: konstantna jurnjava, žurba, niska produktivnost, kašnjenje, nestrpljenje, teškoće u postavljanju ciljeva ili odlaganje obaveza.
Kako savladati veštinu upravljanja vremenom?
Prva stvar koja će nam olakšati na ovom putu jeste jasno postavljanje prioriteta. Prioriteti su one vrednosti u životu koje nas čine srećnim ispunjenim ili su u skladu sa nekim našim višim ciljem. Na primer, ako volite svoj posao i uživate u njemu onda će svakako on da se nađe pri vrhu liste prioriteta, ali isto tako ako baš i ne volite, ali vam donosi dosta novca da možete da štedite i pokrenete sopstveni biznis ili kupite stan, onda u tim okolnostima posao svakako jeste prioritet.
Lista životnih vrednosti
Za početak, napravite listu svojih životnih vrednosti koje ujedno predstavljaju i prioritete. Te liste su podložne promenema, tako da ono što su nam prioriteti sa 20 godina, ne moraju biti sa 30 ili 40. Koliko je ono što sada radite u skladu sa vašim vrednostima? Recimo ako je na vrhu liste zdravlje, da li se ponašate u skladu sa tim i vodite računa o svom zdravlju? Porodica? Koliko zaista kvalitetnog vremena provodimo sa svojim bližnjima? Ako postoje neki neskladi, vreme je da preispitamo prioritete ili da reorganizujemo svoje dnevne aktivnosti.
Dnevnik aktivnosti
Sledeća vežba koju ne bi trebalo preskočiti je vođenje dnevnika aktivnosti. Nismo uvek svesni koliko vremena trošimo na određene stvari. Ovde se većina ljudi šokira i otkrije neke iznenađujuće stavke. Ja sam se suočila sa činjenicom da aktivnog i produktivnog rada ima mnogo manje nego što sam mislila, a da na gledanje u sadržaje i društvene mreže preko telefona trošim mnogo više nego sam želela. Ta saznanja su me zamislila i bila dragoceno otkriće. Ovaj zadatak podrazumeva da bez ikakve težnje za promenom, svakoga dana od trenutka ustajanja do odlaska na spavanje upisujemo svaku svoju aktivnost i tačnu satnicu koliko je vremena prošlo. Najbolje je pisati bukvalno sve. Poželjno je voditi dnevnik mesec dana kako bismo uočili svoje šablone i što je najbitnije osvestili svoje vreme. Kada postanemo potpuno svesni vremena, tek onda možemo i da ga drugačije organizujemo i postignemo sve što želimo.
Postavljanje prioriteta
Tek kada smo jasno sagledali svoje vrednosti i prioritete i osvestili svoje ponašanje i svoje vreme, možemo i da napravimo to do listu za svaki dan, nedelju, postavimo mesečne i godišnje ciljeve. Kako ta lista može biti podugačka, nekada zaista nije moguće sve postići.
Tada je važno da se preispitamo i postavimo prioritete. Šta je zaista bitno i hitno (pa to rešavamo odmah), šta je bitno, ali ne mnogo hitno (pa možemo malo odložiti), šta je hitno ali ne i bitno (to su obično molbe drugih da nešto uradimo ili obaveze koje sebi namećemo kako bismo izbegli neku važnu, ali neprijatnu aktivnost), i šta nije ni bitno ni hitno (odmah precrtati).
Postavljanje granica i odbijanje
Usvajanje interpersonalnih veština, kao što je asertivnost, je korisno, naročito kod poslova koji nisu bitni. Na ispunjavanje molbi drugih ljudi nekada trošimo mnogo vremena, iscrpljujemo se i zaričemo da nećemo nikada više, a onda kada nas neko nešto zamoli, sve krene iznova i jednostavno ne znamo da izgovorimo ne. To je neasertivnost i ona podrazumeva nedovoljno zauzimanje za sebe. Mnogo stvari nas može sprečavati da budemo asertivni ali najčešće je to strah od odbacivanja, stid da nekoga odbijemo, ili osećaj krivice koji je vezan za ideju da nečinjenjem možemo da naudimo drugom.
Svi ovi ciljevi i liste nikako ne treba da znače da ne treba da budemo spontani, igramo se i zabavljamo. Kao što je deci vreme za igru jednostavno neophodno, tako i odrasli treba da imaju vreme za uživanje, dokolicu i aktivnosti koje im prijaju. Zato nemojte biti previše strogi prema sebi i dozvolite da se opustite, uživate i ne zapostavljate stvari koje vam „pune baterije”. Iako mnogi zaborave da stave na listu, krajnji cilj svega jeste da budemo srećni i zadovoljni i ako to postignemo, sve ostalo će biti lakše.
