fbpx

Zero Waste model: kako ga primenjivati?

Zero waste model jedan je od životnih stilova usmerenih ka manjoj potrošnji, i samim tim manjem gomilanju otpada i zagađenju.

Intenzivirano angažovanje ekoloških aktivista daje nam osnovu da se nadamo globalnom kretanju uzlaznom putanjom u pogledu ekološke osvešćenosti. Iako ne smemo da oduzimamo na važnosti ovim sve brojnijim pojedincima i organizacijama, čini se da će napredak na planu ekološke osvešćenosti pre svega biti posledica očiglednosti uticaja zagađene životne sredine na zdravlje pojedinaca i ekosistem. 

Klimatske promene više ne možemo da ignorišemo i stoga se pitamo na koji način kao pojedinci možemo da doprinesemo ekološkom boljitku. Zero waste model života jedan je od odgovora na ovo pitanje.

zero waste

Šta je zero waste?

Zero waste predstavlja životni stil bez otpada. Ideja koja stoji iza ovog modela življenja i misao koja je odgovorna za interesovanje mnogih da počnu da ga praktikuju zasniva se na činjenici da čovečanstvo svake godine stvara više od dve milijarde tona otpada. 

Jasno je da je ovo posledica toga što je moderan čovek postao rob konzumiranja, što je tema koja se danas takođe često otvara i motiviše ljude na minimalizam, ili koncepte poput slow living-a. 

Želja da budemo održivi i promenimo po prirodu štetne navike hiperkonzumacije, gomilanja i bacanja postavila je osnove zero waste modelu.

Da li je zero waste model zaista moguć u praksi?

Na pitanje da li je zero waste model zaista moguć u praksi odgovor je potvrdan, jer ovo podrazumeva stil života koji teži ka što manjoj količini otpada.

On ne zagovara apsolutnu nulu kao pravilo jer je ona u modernom svetu nedostižna. Ono što je dostižno jeste kontrolisanje svojih navika sa ovim modelom življenja kao izborom, a zatim i odabir proizvoda koje kupujemo (a samim time i tipa otpada koji ćemo u jednom momentu stvoriti).

Za sve one koji žele da svojim stilom života doprinesu ovoj ideji, važno je naglasiti da svaki pokušaj praktikovanja zero waste modela znači korak unapred na planu ekološkog delovanja za kojim naša životna sredina vapi. 

Praktikovanje ovog modela znači težnju da se otpad na nivou domaćinstva svede na minimum.

Pre svega važno je izbaciti iz upotrebe jednokratnu plastiku, koja predstavlja neprijatelja prirode, a zatim i u svoju svakodnevicu uključiti određene navike u cilju zdravijeg stila života. 

Odbacivanje jednokratnog

Prvi korak ka uspešnom praktikovanju zero waste modela jeste isključivanje svega što je jednokratno iz upotrebe.

Ovo su na prvom mestu plastične kese, a zatim i plastične boce, slamčice, folije za pakovanje hrane i tome slično. 

Ove predmete bi trebalo da zamenimo predmetima koji su trajni i koje možemo iznova upotrebljavati, kao što su platneni cegeri i trajne kutije za pakovanje hrane.

reuse zero waste

Reduce, reuse, recycle model (smanji potrošnju, iskoristi ponovo, recikliraj)

Smanjenje potrošnje

U vezi sa već pomenutim problemom modernog društva, koji se odnosi na intenzivnu potrebu za trošenjem, tačnije kupovinom, ukoliko počnemo da kontrolišemo svoju potrošnju doprinećemo kako našoj životnoj sredini, tako i kućnom budžetu

Prvi korak ka ostvarivanju ovog cilja jeste planiranje kupovina. To znači i pridržavanje ovog plana u toku same kupovine, koje je zapravo i najizazovnije. Činjenica je da je veoma teško odoleti ponudama koje nam se svakodnevno nameću, ali je veoma važno uložiti trud u to i na taj način eliminisati višak stvari iz našeg okruženja. 

Samim time smanjujemo količinu otpada koja će pre ili kasnije biti direktna posledica gomilanja.

 Planiranje kupovine znači da:

  • Procenimo svoje potrebe na osnovu ustanovljenih životnih navika,
  • Ne kupujemo ništa nepotrebno,
  • Kupujemo u racionalnim količinama koje ćemo zapravo upotrebiti (posebno kada je u pitanju hrana). Ovo nekad znači i kupovinu manjih pakovanja željenih proizvoda. Iako nam se čini da kupovina većih pakovanja dobro utiče na naš budžet, situacija je uglavnom sasvim suprotna, te češće ne uspevamo da potrošimo datu količinu namirnica u roku trajanja i bacamo ih.

Redukovanje kupovine je zapravo prva stavka u okviru takozvanog reduce reuse recycle modela kome bi trebalo da težimo zarad ostvarivanja ekoloških ciljeva.

Ponovna upotreba

Ideja reupotrebe, koja se na redukovanje kupovine nadovezuje, podrazumeva ponovno upotrebljavanje materijala u izvornom obliku ili prosleđivanje istog nekome ko ga može upotrebiti onda kada nama više nije od koristi. 

Dobar primer ove prakse bi mogla da bude praksa etičke mode – prosleđivanje odeće koja nam više ne odgovara drugima koji bi je rado nosili. Ovo je primenjivo generalno na sve trajne predmete koje posedujemo.

Recikliranje i zero waste model

Recikliranje je veliki prijatelj zero waste modela, tačnije prirodno ide pod ruku sa njime. 

Zaštita životne sredine kao tema postaje sve učestalija na domaćim internet portalima, ali i tradicionalnim medijima. Paralelno sa tim, reciklaža u Srbiji postaje sve popularnija i javlja se sve više inicijativa i organizacija koje je omogućavaju u našoj okolini. 

recikliranje

Gde možemo reciklirati u Srbiji?

  • Udomi teglu je veoma korisna inicijativa koja nam pruža šansu da rasteretimo svoje domove nagomilanih tegli
  • Tegle možemo donirati i Kuhinji solidarnosti koja ih koristi za pakovanje obroka za socijalno ugrožene 
  • Poznata organizacija Čepom do osmeha, koja se do nedavno fokusirala isključivo na prikupljanje plastičnih čepova, takođe je počela da prikuplja i staklo. 
  • Udruženje Naša kuća je još jedno sjajno reciklažno rešenje koje možemo podržati kupovinom njihovih proizvoda od recikliranog papira ili prikupljanjem papira za njihovu kreativnu i plemenitu ideju. 
  • Zarad smanjenja tekstilnog otpada se kod nas angažuju Ženski centar Užice i brend Bezo tekstil, 
  • Radionica Eko bag počiva na izuzetno interesantnoj ideji pravljenja aksesoara i torbi od recikliranih materijala starih bilborda. 

Ukoliko pravimo otpad koji će biti prekrojen u nešto novo i iznova upotrebljivo, mi se zapravo približavamo onoj nedostižnoj pravoj nuli. S druge strane, recikliranje neće obrisati našu prethodnu neodgovornu praksu, jer neki otpad prosto ne možemo reciklirati. 

Važno je imati na umu da poenta zero waste modela jeste da se pomognemo recikliranjem, ali da težimo ka tome da recikliramo manje (tako što smanjujemo potrošnju), a ne više.

kompostiranje

Kompostiranje kao primer dobre prakse

Jedan od primera dobre prakse u cilju negovanja zero waste modela življenja jeste i kompostiranje. Kompostiranje predstavlja proces biološke razgradnje organskih materija iz biorazgradivog otpada. Za pokretanje ovog procesa potrebno je prisustvo aerobnih mikroorganizama i kiseonika iz vazduha. 

Budući da je najmanje 45% otpada većine domaćinstava biorazgradivi otpad, uvođenje kompostiranja kao redovne prakse primetno će smanjiti količinu smeća koju iznosimo. 

Kompost koji napravimo možemo koristiti za baštu, ali je kompostiranje moguće i u urbanim uslovima, a istovremeno je baštu moguće održavati i na terasi. 

Kako kompostirati?

Ukoliko imamo dvorište, za kompostiranje možemo koristiti komposter koji možemo napraviti od drvenih paleta. U slučaju života u stanu, sasvim je dovoljna i jedna kanta sa poklopcem. 

Nakon što smo izbušili rupe na kanti i u nju stavili materijal (koji bi trebalo da se sastoji iz suvog i mokrog ili zelenog otpada u razmeri 2:1 ili 4:1), potrebno je sačekati pet do desert dana, a zatim na svaka tri dana mešati slojeve otpada. 

Budući da je idealna temperatura za čuvanje komposta 20 do 30 stepeni, proces razgradnje će uglavnom biti brži ukoliko se odvija u kuhinji nego na terasi. 

Prva misao mnogih u vezi sa kompostiranjem će biti loš miris kao jedna od posledica ovakve prakse, ali je potrebno naglasiti da kompost ne smrdi, a ukoliko počne da se oseti potrebno ga je samo promešati.

Životni stil bez otpada broji više od jednog benefita. Ukoliko počnemo da primenjujemo zero waste model, jasno je da ćemo doprineti očuvanju zdrave životne sredine, što će se po prirodi stvari pozitivno odraziti i na naše zdravlje. 

zero waste i minimalizam

Pored pitanja zdravlja, ovakav stil života doprinosi finansijskom boljitku, rasterećuje budžet, a takođe i čini da preusmerimo fokus sa posedovanja stvari na iskustva i doživljaje. 

Rasteretivši svoju svakodnevicu od hrljenja ka gomilanju materijalnog, postići ćemo izvesnu slobodu i početi da uživamo u jednostavnosti življenja.

Podeli:
Default image
Velibor Živkov

Lifestyle kolumnista iz Novog Sada. Po struci industrijski dizajner odeće ali
se bavi istraživanjem online kontenta i modnog marketinga. U slobodno vreme se bavi dizajnom keramike, ilustracijom i fitnesom u stilu pravog milenijalca. Pratite ga na Instagramu za više svakodnevnih saveta i art inspiracija.