Kada je u pitanju mentalno zdravlje, praznici mogu predstavljati značajan faktor njegovom narušavanju. Kada pomenemo praznike postoje ljudi koji se široko osmehnu, oni koji odmah osete grč u stomaku ili grudima i oni koji samo duboku udahnu i zamišljeno pogledaju u daljinu. Iako mislimo da praznici ljude asociraju na nešto toplo, veselo i podržavajuće, nije uvek tako. Zapravo, u svojoj praksi sve češće srećem i priču s druge strane.
Pozitivni aspekti
Praznici mogu pozitivno da deluju na naše mentalno zdravlje kroz više aspekata, a u ovom tekstu možete pronaći neke od njih.
Okupljanje porodice
Kako je poznato da ljudi idu „trbuhom za kruhom“ tako su članovi jedne porodice, ponekad, kilometrima daleko. Praznici su prilika da se porodica okupi, razmeni, a ponekad i upozna sa novim (proširenim) članovima. U kontaktu s dragim ljudima kod nas se luči oksitocin, poznat i kao hormon ljubavi, što poboljšava i jača našu međusobnu vezu, poverenje i bliskost. Porodični trenuci mogu da budu povod za dosta smeha što povoljno utiče na smanjenje stresa i anksioznosti.
Vreme darivanja
Praznici se često povezuju sa darivanjem, a primanje ili davanje poklona sa dobrim raspoloženjem. Kada razmenjujemo poklone osećamo se lepo. Pored toga, u nama se luči hormon dopamin koji nas pokreće na akciju i ostvarenje ciljeva. Kada ostvarimo još neki cilj pred kraj godine, to nas motiviše. Tako imamo pozitivan krug akcije, postizanja ciljeva i dobrog raspoloženja koji smanjenje preteranu brigu i anksioznost.
Topla atmosfera
Okićena jelka i dom, sveće, domaća kuhinja, omiljeni slatkiši, svetlucavi izlozi… puno sitnih zadovoljstava koji čine da se, bar na trenutak, zaboravi svakodnevica. Prisećanje na stara dostignuća i lepe događaje omogućava nam da ponovo proživimo ta iskustva, što može da pospeši proizvodnju serotonina. Ovaj hormon umanjuje osećaj depresivnosti, usamljenosti i melanholije. Samim tim, prisutno je bolje raspoloženje koje pozitivno deluje na naše mentalno zdravlje.
Negativni aspekti
Tokom praznika ono što je dobro, ali i ono što je loše, postaje još više naglašeno. Zato je važno da ne gurnemo pod tepih i drugu stranu priče.
Narušeno mentalno zdravlje
Osobe koje već imaju narušeno mentalno zdravlje (doživljavaju burnout, depresiju, anksioznost i panične napade…), izveštavaju da se tokom ovog perioda osećaju još gore i da se simptomi pojačavaju. Neretko se bore sa osećanjem krivice jer drugima kvare prazničnu atmosferu. Ponekad i drugi počinju da ih izbegavaju jer ih vide kao negativne i teške. To doprinosi njihovom osećaju da nemaju kome da se povere, da ih niko ne razume, da nisu normalni jer se svi raduju osim njih… što još više narušava njihovo mentalno stanje.
Nemogućnost viđanja porodice
Bilo zbog narušenih porodičnih odnosa, izgubljenih članova porodice, nedostatka finansijskih sredstava… i ove godine veliki broj ljudi neće biti u prilici da za praznike vidi svoju porodicu. Usled pandemije je, dodatno, prisutan strah od zaraze ili prenosa virusa članovima porodice. Sve ovo može da utiče na povećanje nivoa stresa, anksioznosti, impulsivnosti, depresivnog raspoloženja, razdražljivosti, tuge, ljutnje ili besa.
Usamljenost
U svojoj praksi sve više srećem mlade, ljude srednjih godina ili stare koji žive sami. Ponekad jer su tako odlučili, drugi put zbog narušenih porodičnih odnosa, poteškoće da pronađu partnera sa kojima bi mogli da dele život ili zbog toga što među živima nemaju bliskog člana porodice. Dakle, pored ličnog osećaja usamljenosti, postoje ljudi koji su zaista sami i kojima praznici – kada se posebno naglašava zajedništvo, sreća i bivanje sa porodicom – veoma teško padaju i po pitanju mentalnog zdravlja.
Finansijsko žongliranje
Za one koji su ove godine ostali bez posla, imali finansijske izdatke koje nisu planirali, uložili novac u novi biznis plan – ovaj period može da bude posebno stresan. Kako bi spojili kraj s krajem, a ujedno odgovorili na nametnuta očekivanja o tome šta je sve potrebno za praznike (pokloni, dekoracija, praznična trpeza), ljudi neretko uzimaju kredite ili pozajmice. Tako ostvare svoje planove, ali ostaju sa lošim osećajem zato što u novu godinu ulaze sa starim dugom. Upravo dug može da postane izvor strepnje, preterane brige, nesanice, grča u stomaku, glavobolje… što nepovoljno deluje na mentalno zdravlje.
Očekivanja i planovi
Novi početak nam daje nadu da možemo promeniti život iz korena pomoću novogodišnjih odluka. Zato na kraju stare i na početku nove godine imamo puno očekivanja i planova. Najčešće, želimo da uradimo više promena u nekoliko ključnih oblasti života, brzo vidimo rezultate, ali uz što manje uloženog truda. Kada ne uspemo da ostvarimo svoja očekivanja u nerealističnom roku koji smo zamislili, dolazi do razočarenja, narušene lične vrednosti, pada samopouzdanja, a ponekad i celokupne slike o sebi.
Prema broju pozitivnih i negativnih aspekata u ovom tekstu, može delovati da praznici nepovoljno deluju na naše mentalno zdravlje. Međutim, ako u obzir uzmemo one koji uživaju u ovom periodu, ali i one ravnodušne koji ove praznične dane posmatraju kao ostale dane u godini, primetićemo da nije tako. Ipak, ako praznici zaista nepovoljno deluju na naše mentalno zdravlje dobra vest je da ne traju dugo, a dok čekamo da prođu možemo da razvijamo ličnu otpornost.
