Kada je ova korona virus situacija počela, sa urednicama magazina razbijala sam glavu o čemu pisati, šta bi to moglo biti interesantno. Pričale smo o temama kreativnosti, volontiranja, humanitarnog rada…
Pokušala sam, ali onda sam shvatila, sve vreme pokušavamo da budemo produktivni, kreativni, korisni. Budimo iskreni: Ne moramo! Trenutno nije bitno ništa sem očuvati zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno.
Sadržaji koje gledamo i čitamo često imaju kontraefekat na nas, umesto da nas motivišu da postanemo proaktivni, teraju nas da se loše osećamo i samokritikujemo.
Pogled na sve one nasmejane likove koji nam dele savete kako treba vežbati, spremati, posvetiti se stvarima koje odlažemo, naprosto u nekima od nas budi loša osećanja. Svaka čast onima koji to mogu, samo napred. Ali hajde sada da pričamo o onima kojima je ovo zatvaranje teško palo, onima koji su prinuđeni da se suoče sa svojim problemima, koji izgledaju kao da rastu u ovakvoj situaciji.
Anksioznost
Anksioznost se u psihologiji najčešće definiše kao unutrašnja “slobodno lebdeća” napetost bez postojanja realne opasnosti. Upravo taj deo, nepostojanja objektivne opasnosti je deli od straha.
Bilo je neophodno prvo definisati sam pojam kako bismo nastavili dalje. Znate onaj unutrašnji nemir, kada vam nešto ne da mira? Kada nešto u stomaku treperi? E to je anksioznost. Ona se javlja kao posledica unutrašnjih konflikata, javljanja neprijatnih misli.
Šta kada vam te neprijatne misli budu nametnute spolja? Kao recimo kroz razne vesti, sa porukom da treba da se bojite, pri tome bez objašnjenja čega konkretno. E u tom trenutku i najsnažnija mentalna struktura dolazi u bliski kontakt sa anksioznošću. Ovo je prirodna reakcija na poruku da je vaša egzistencija ugrožena.
Kako prepoznati prisustvo anksioznosti?
Javlja se osećaj napetosti, bespomoćnost, razdražljivost, nesanica i nedostatak koncentracije, uz to mišići su napeti, mimika se menja, javlja se zamor. Što se promena na fiziološkom planu tiče dolazi do promene u radu srca, ritmu disanja, pojačanog znojenja, širenja zenica, a sve to je karakteristično za iščekivanje neke opasnosti.
E sada je pitanje kada ta reakcija na trenutnu situaciju postaje “nenormalna”, preciznije govoreći kada probija barijere i ulazi u domen patologije?
Jako škakljivo pitanje, već bismo ušli u dijagnostiku, zato bih pokušala to izvesti opisom. Onog trenutka kada taj neprijatni osećaj, tenzija počne da preplavljuje osobu. Onog trenutka kada počne da guši i ometa osobu u svakodnevnim aktivnostima. Onog trenutka kada preuzme vlast nad vašim životom, tada možemo pričati o destruktivnoj manifestaciji anksioznosti ili o nekom vidu poremećaja.
Anksioznost visokog stepena je simptom koji prati mnogobrojne psihološke poremećaje, ali želela bih da opišem nekoliko koji se sve češće javljaju u ovoj situaciji u kojoj se veći deo sveta nalazi.
Kako neizvesnost u pogledu budućnosti, sigurnosti i egzistencije raste, raste i anksioznost u nama. Svako od nas drugačije reaguje, nismo isti kapaciteti. Kao da sipate pivo, sad uzmete šuter i kriglu, u šuter staje koja kap i gomila pene koja brzo prelije, dok u kriglu sipate i sipate, da – peni ono, ali mu treba mnogo više piva da pređe rub čaše. U našem slučaju, pivo je neka vrsta pretnje, zastrašujuće informacije, čaša je naš kapacitet i način da se nosimo sa istom, a pena je anksioznost. Iskusni nagnu čašu da mnogo ne peni, tako je i sa načinom suočavanja sa pretnjom i nošenjem sa anksioznošću.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Kada anksioznost preplavljuje, kada se javlja konstantan osećaj zabrinutosti koji kao da parališe, strepnja od nečega što bi se moglo desiti postane preokupacija, tada možemo govoriti o generalizovanom anksioznom poremećaju.
Do manifestacije ovog poremećaja mogu dovesti traume, stres kako onaj visokog stepena, tako i hronični, ali isto tako ne mora biti neki poseban razlog. U celoj ovoj priči radi se o subjektivnom doživljaju osobe, o njenom osećaju bespomoćnosti, preokupaciji onim lošim stvarima koje mogu da se dese. Kakav će biti tok i ishod zavisi od toga da li je osoba nagnula čašu – tj.od svih onih iskustava koje su stvorile baš tu posebnu, autentičnu osobu koja se suočava sa ovom vrstom problema. Nažalost često dolazi do povlačenja, čak i depresivnih epizoda.
Napadi panike
Napadi panike se kao izraz sve češće javljaju i u svakodnevnim razgovorima, ali kada zaista možemo pričati o njima i šta su?
Oni su kao pena koja je prelila čašu i curi velikom brzinom, a vi nemate krpu da je pokupite, a onda idući put se bojite da ćete prosuti pivo i tražite krpu, spremate se na to i zaista prospete.
Panični poremećaj jeste stanje koje se ispoljava napadima panike koji ne moraju biti povezani sa realno ugrožavajućom situacijom u kojoj se osoba nalazi, ili nekim telesnim oboljenjem, već sa nesvesnim, simboličkim značenjem koje osoba pripisuje situaciji. Jako je važno naglasiti da se panični napadi često javljaju usled straha od mogućnosti da se napad ponovi, iz straha da će doći do nervnog sloma, da će ga drugi osuditi, što doprinosi rastu anksioznosti i stvara začarani krug.
Napadi panike su kao uragan koji drma celo telo, srce ubrzano lupa, disanje je otežano, može doći i do osećaja gušenja, bol u grudima, čudan osećaj u stomaku, topli i hladni talasi praćeni hladnim znojem, uz to česta je pojava malaksalosti, nesvestice. Važno je napomenuti da se ne moraju svi simptomi javiti istim redom, ali je svima zajedničko da su izrazito intenzivni neprijatni impulsi, strah i unutrašnji nemir.
Kako delati?
Prva stvar je upoznati se sa problemom koji nas muči.
U celoj priči bitno je prepoznati pojavu problema, zatim i prihvatiti, kako bismo mogli raditi na njoj. I sama sam osoba koja je izrazito anksiozna, proživela sam razne oblike manifestacija nagomilane anksioznosti, od poremećaja u ishrani, paničnih napada, depresivnih epizoda… Volela bih da kažem da postoji čarobni napitak koji sve to reši i ovaj lebdeći strah odleti zauvek.
Ovi destruktivni obrasci su se ponavljali sve dok sam se prepuštala talasima koji su me oblivali, nisam pravila razliku između sebe i anksioznosti, bili smo jedno. Onog trenutka kada sam razdvojila ta dva pojma, kada sam shvatila da ja nisam moja anksioznost i da me ona ograničava počela sam tražiti rešenja, medikamenti definitivno jesu pomagali kada je gorelo, ali to nije bilo rešenje na duže staze.
Jako je bitno pustiti da taj neprijatan osećaj izađe, kao da u vreme poplave pustite da voda ide kroz branu. Meni u tom procesu pomaže pisanje: imam četiri dnevnika.
Preuzmite kontrolu
Taj osećaj da imate kontrolu nad barem jednom stvari, vraća vas u trenutak, motiviše. Za mene to je pucanje, to je momenat kada je sav fokus na nišanu i meti, disanje se uravnoteži. Sada sam spomenula još dve veoma važne stvari: disanje i fokus.
Vežbajte disanje, meditirajte, usredsredite se na ovaj trenutak sada, na vas, na udah i izdah. I to je vid kontrole.
Najnovije otkriće su mi poruke koje smanjuju nivo anksioznosti, izabrala sam za mene veoma simbolično mesto da ih kačim: frižider. Pišem po jednu svaki put kada uhvatim sebe kako upadam u vrtlog katastrofičnih misli. Nisam neki pristalica pozitivne psihologije, ali mi pomažu u trenucima kada mi padne klapna. Lepo je videti nešto poput: Anksioznost nije veća od tebe! OK je praviti greške! Znam da će anksioznost izbledeti.
Pričajte sami sa sobom, izbacite strah iz sebe (papir sve trpi), vežbajte kontrolu nad svojim mislima, fokusirajte se na sadašnjost i najbitnije prihvatite sebe i zavolite, a samim tim pošaljite sebi poruku da ste OK, jer i jeste!
