Koncept sporog života (slow living)

Slow living je stil života koji za cilj ima stvaranje svesnijeg načina življenja u skladu sa našim vrednostima, koje god one bile.

Živimo u periodu kada je sve oko nas postalo previše brzo – brz život, brza hrana, brza moda, brzi automobili. Jedemo obroke sa nogu, jurimo na posao da bismo zaradili novac za finansiranje životnog stila kojim se očekuje da živimo; kupujemo stvari koje nam nisu potrebne, a zatim kupujemo i kuću dovoljno veliku za skladištenje tih stvari – uz opravdanje da nam je to sve zaista potrebno.

Moderno doba nam nameće brz ritam života, koji pored toga što uz stres predstavlja okidač za razvoj različitih bolesti (kao što su hiperglikemija, insomnija i migrena), često dovodi i do bolesti modernog vremena kao što je pregorevanje. U društvu gde brz život potencira produktivnost i prekovremeni rad, odbijanje takvog života je revolucionaran potez.

Koncept sporog života suprotstavlja se pravilima modernog društva, fokusirajući se na proživljavanje života što bolje, a ne što brže, odnosno stavljajući u prvi plan njegov kvalitet, prisustvo u sadašnjem trenutku i povratak prirodi.

Šta je slow living?

Slow living je stil života koji pobija tvrdnju da je zauzeta osoba sinonim za uspešnu ili bitnu, i fokusira se na oslobađanje rasporeda u kalendaru za brigu o sebi i aktivnosti koje nam pričinjavaju zadovoljstvo. On nije u sukobu sa postizanjem uspeha, već je usmeren na fizičko i mentalno zdravlje, mir, posvećivanje vremena voljenima i ispunjavanje sopstvenih ciljeva pre nego tuđih.

Svakodnevni stresori doprinose povećanju besa, anksioznosti i panike, a slow living stil života doprinosi smanjenju intenziteta ovih stresora i osećaja preplavljenosti. 

Nastanak slow living pokreta

Svi slow pokreti (pored opšteg slow living) koji danas postoje, a koje ćemo pomenuti u ostatku teksta, vuku korene iz 1980-ih, kada je Mekdonalds otvorio restoran u centru Rima. Nezadovoljni uništavanjem istorijskog dela centra, nesnosnom bukom koja je dopirala iz restorana, pa čak i potencijalnom amerikanizacijom Italije, protestanti su se okupili na trgu da izraze svoje nezadovoljstvo. Italijanski novinar Petrini je protest podigao na viši nivo, deleći protestantima tanjire sa špagetima u znak protesta globalizaciji brze hrane. Iako je Mekdonalds restoran tu ostao, Petrini je sledeće godine osnovao Udruženje spore hrane sa ciljem da zaštiti tradicionalnu hranu – i tako je nastao pokret spore hrane, koji se kasnije proširio na ostale oblasti života – modu, gradove, putovanje, baštovanstvo, uređenje doma.

Slow food (spora (is)hrana)

Danas je slow food globalna mreža lokalnih zajednica koju čine proizvođači hrane, ribari, uzgajivači, kuvari, edukatori i akademici. Bori se za očuvanje tradicionalne i lokalne kuhinje, a zastupljena je u preko 160 zemalja. Ona se kroz Slow living pokret bori i za prevazilaženje nejednakosti među ljudima u pogledu osnovnih životnih potreba, kao i protiv stvaranja (prehrambrenog) otpada i klimatskih promena.

Slow food  ima 3 cilja:

• da odbrani biološku i kulturnu raznovrsnost
• da (ekološki) obrazuje široke mase ljudi
• da utiče na javni i privatni sektor u pogledu održivih politika povezanih sa hranom

Osnovni principi

Ovaj pokret se zasniva na nekoliko osnovnih principa, a to su proizvodnja organske i ukusne hrane visokog kvaliteta koja je stvorena na održiv način, tako da ne šteti životnoj sredini i zdravlju čoveka (kako proizvođača, tako i kupca). Jedan od principa je da ovakva hrana ujedno pruža i pristupačne cene za kupce, kao i fer uslove rada i plate za proizvođače. Ideja je da zdrava hrana bude dostupna svima, kako fizički, tako i finansijski.

Hrana bi takođe trebalo da bude lokalno proizvedena, održiva i bez genetskih modifikacija (GMO), vodeći računa o tradiciji lokalnih zajednica.

Očuvanje agrobiodiverziteta

Da li ste znali da 75% hrane na svetu obezbeđuju samo 12 biljaka i 5 životinja, i to za 7 milijardi ljudi? 

Ovo možemo ilustrovati na primeru banana. Iako je ovo voće u prodavnici obeleženo samo jednom rečju: banana, ono što verovatno ne bismo znali je da je to ugrožena sorta po nazivu Kavendiš (Cavendish). Pored 1000 vrsta banana koje rastu na svetu, baš ova je izabrana ne zbog svoje najbolje teksture ili ukusa među gomilom ostalih, već zbog lakoće transporta i otpornosti na bolesti (kao što su npr. gljivice). 

Pre 1950-ih godina, došlo je do potpunog istrebljenja sorte Gros mišel koja je bila prethodnica Kavendiša. Ukoliko dođe do nestanka Kavendiša, više neće postojati industrijska vrsta banana koja će je moći zameniti. 

Slow food pokret nastoji da podigne svest o pritiscima na globalni prehrambeni sistem i neophodnosti povećanja agrobiodiverziteta (rasprostranjenosti biljnih vrsta koje se koriste za ishranu). Prema Globalnom izveštaju o potencijalnim prehrambenim krizama, 1 od 5 vrsta biljaka je u opasnosti od izumiranja, a sa njima i naši izvori hrane ili lekova koje nam one nude. 

Ovi efekti se već sad mogu videti na nekim mestima kao što su Tanzanija ili Etiopija, gde su usevi kafe prepolovljeni od 1960-ih zbog suša i naglih temperaturnih promena, a usevi čajeva i kakaa na ivici su desetkovanja.

Klimatske promene izazvane delovanjem čoveka, počele su da ugrožavaju prirodno okruženje neophodno za proizvodnju. Pored toga, ubrzan industrijski rast doveo je do deforestacije (krčenje šuma, a pogotovo Amazonske prašume) i gubitka biljnih staništa neophodnih za razvoj biljnih vrsta.

Slow food kod kuće

Iako većina ovih problema može da se reši samo ukoliko vodeće organizacije i multi-nacionalne kompanije promene svoj način poslovanja, postoje načini na koje i mi, kao individue možemo doprineti poboljšanju trenutne situacije – i to prateći sledeće savete:

• pravite češće obroke kod kuće umesto korišćenja gotove ili polugotove hrane – ukoliko nemate običaj često da kuvate, pokušajte da se posvetite nekom jednostavnijem receptu  jedanput ili dvaput nedeljno i izaberite zdrave sastojke za njegovu pripremu.
  
• jedite za stolom – izbegavajte jelo s nogu koje će stvoriti utisak hitnosti i loše uticati na varenje, već sedite za sto i iskoristite priliku da uživate u ukusu.
  
• ukoliko imate mogućnosti da birate, češće se odlučujte da kupujete na pijaci ili od lokalnih proizvođača umesto u supermarketima – time dobijate hranu uzgojenu na zdrav način i doprinosite malim biznisima.
  
• jedite sezonsku hranu – pored toga što ima bolji ukus, svežija je i štedi vam novac. Sezonska hrana doprinosi očuvanju životne sredine tako što ne mora da se doprema iz dalekih područja, pa se samim tim ne stvara karbonski otisak emisijom ugljen-dioksida prilikom transporta. Kako su nesezonskoj hrani potrebni veštački uslovi za uzgoj, karbonski otisak se samim tim povećava uzgojem ove hrane.
  
• iskoristite pripremu hrane kao povod za druženje – kako ovaj pokret visoko vrednuje kvalitetno provedeno vreme, od pripreme hrane napravite zabavnu aktivnost sa prijateljima i/ili porodicom. 

Slow design (spor dizajn)

Prostori za život, bilo da se radi o stanovima ili kućama, često su neefikasno i masovno građeni, tako da za cilj imaju prodaju umesto praktičnog života, bez obzira na to da li su veće ili manje kvadrature.  

Slow home pokret je nastao 2006. godine kao odgovor na loše prakse u arhitekturi i dizajnu, nastale masovnom gradnjom. Ovaj pokret nastoji da stvori funkcionalna i praktična rešenja prilagođena potrebama korisnika, uz minimalan gubitak prostora. 

Pored samih prostora za život, ovaj pokret vodi računa i o naseljima u kojima se oni nalaze, a koja su projektovana sa svim neophodnim objektima do kojih se može doći peške, bez upotrebe automobila, kako bi se smanjilo zagađenje.

Ovakvi prostori su zamišljeni kao oaza koja bi trebalo da donese mir u gradskoj vrevi i stvori kutak za uživanje u svakoj prostoriji, kao i u komšiluku.

Kako da primenite slow design u svom domu?

• koristite održive materijale – prirodni materijali poput mermera, drveta, bakra, gline i lana, kao i netoksični materijali (poput farbi sa niskim sadržajem isparljivih organskih jedinjenja) doprineće održivosti u vašem domu, kao i podovi prekriveni prostirkama od prirodnih vlakana (vuna, juta, kokosovo vlakno (coir), sisal).
  
• pronađite novu namenu korišćenom nameštaju – korišćenjem polovnog ili vintidž nameštaja. Uz pomoć restauracije možete pronaći novu namenu starom nameštaju i time osvežiti izgled prostorije.
  
• orijentišite prozore ka suncu i time doprinesite energetskoj efikasnosti – dobro dnevno osvetljenje što većeg broja prostorija i pametna upotreba zavesa, korisni su kako bi se smanjila upotreba energije predviđene za grejanje, a ujedno je i za stvaranje prijatne atmosfere i svetlijeg doma. Za reflektovanje svetlosti mogu vam pomoći i ogledala koja ćete postaviti naspram prozora, kako bi se što više svetlosti odbilo o njih.
  
• imajte na umu da prostor treba da služi čoveku, a ne čovek prostoru – dom bi trebalo da ima prigodan broj prostorija jednostavnih za uređenje i održavanje, tako da ima dovoljan broj elemenata za odlaganje. 
  
• rešite se viška stvari koje vam stvaraju nered – trudite se da prelaskom iz jednog godišnjeg doba u drugo utvrdite šta ćete nastaviti koristiti, a ono što vam nije potrebno odložite negde gde vam neće smetati, poklonite, reciklirajte ili donirajte.
  
  

Slow gardening (sporo baštovanstvo)

Slow gardening potekao je od američkog hortikulturiste i međunarodnog osnivača ovog pokreta u baštovanstvu, Feldera Rašinga (Felder Rushing). On je za cilj imao stvaranje pristupa koji se fokusira na pronalaženje sopstvenog stila u baštovanstvu, bez praćenja rigoroznih pravila, koristeći sva čula kroz godišnja doba. 

Ovakvo baštovanstvo služi kao podsetnik da kroz aktivnosti u prirodi obratimo pažnju na ono što radimo, učimo se strpljenju i uživamo u procesu pre nego u cilju, kako rezultat baštovanstva ne dolazi odmah. Jedan od zadataka sporog baštovanstva je i povezivanje sa prirodom, učenje o životnoj sredini i načinu na koji dobijamo hranu.

Kako primeniti na svojoj bašti?

• smanjite travnjak, a ujedno i potrošnju vode – iako je voda neophodna za funkcionisanje domaćinstava, javnih objekata, industrije i poljoprivrede, potrebno je imati na umu da iako nam je na dohvat ruke, voda ipak ima svoj rok trajanja. Kako održavanje travnjaka zahteva obilno zalivanje, uzmite u obzir da ga zamenite kombinacijom divljeg cveća, grmlja ili drveća otpornog na suvlje uslove.
  
• birajte ručne alatke umesto onih na struju – pored brige o potrošnji vode, jednako je bitno da povedemo računa o potrošnji struje, a ujedno i uživamo u povezivanju sa biljem. 
  
• korak po korak – ako nemate iskustva sa baštovanstvom, zasadite nekoliko saksija onog bilja kojem je potrebno manje nege, i time proverite kako će vam se čitav proces dopasti i da li će vam ići od ruke. Kako budete učili više o održavanju bilja, možete se proširiti na baštu, a ako zaključite da baštovanstvo ipak nije za vas, nećete imati previše otpada.
  
• pravite kompost – za uspešno baštovanstvo potrebno je zdravo zemljište, a njega ćete dobiti korišćenjem komposta. Pored obezbeđivanja zemljištu potrebnih sastojaka kao što su azot i vlaga, kompost će vam ujedno i smanjiti troškove za kupovno đubrivo. Korisni sastojci za pravljenje komposta su: kore od povrća i voća, ostaci drugog bilja, vrećice čaja, ljuske od jaja (ona zemljištu daju i minerale). Pored njih, možete ubaciti i kartonske kutije od jaja, opalo lišće i zgužvani papir. 
  
• koristite bilje koje se samo rasejava ili daje plod tokom dužeg vremena. Jedna od zahvalnih biljaka za gajenje je zelena salata, koja raste u proleće i jesen u prilagodiljiva je skoro svakoj vrsti klime. Ona raste brzo i jednostavna je za održavanje sve dok je zalivate dovoljno, a vodu je bolje iskoristiti za zalivanje bilja koje nam donosi hranu, nego za travnjak.

Pokreti spore (is)hrane, dizajna i baštovnstva su samo primeri za primenu postulata sporog načina života na određene sfere iz života. Takva filozofija se dalje može primeniti i na ostale sfere, npr. na modu. Dolaskom do kraja teksta o slow living principima življenja, tekst o minimalističkom načinu života naše kolumnistkinje predstavlja koristan nastavak praktične primene ovakve filozofije.