Pornografija nas prati od pamtiveka. Nije novi izum, već izum koji je uspeo eksplodirati uz pomoć interneta, brzog načina života i stresa kom smo svakodnevno izloženi.
Zbog velike količine obaveza, često zaboravimo da odvojimo vreme za partnera i samim tim nam pornografija pruža nešto brže i lakše. Takođe, sam čin orgazma doprinosi oslobađanju stresa i opuštanju, tako da je vrlo lako navući se na ovaj osećaj, pogotovo ako ga sebi možemo priuštiti brzo, lako i ako je svuda dostupno.
Problem porno industrije
Nažalost, porno industrija se ne zalaže za to da se naš stres smanji. Naprotiv, teme koje su najviše u trendu su baš one koje nam svakodnevno donose stres i tragediju, kao što su mizoginija, nasilje i rat… Naravno, ideja iza pornografije nije da promoviše stres ili da mu doprinosi, već da u svoj sadržaj ubaci teme koje su trenutno u svetu aktuelne. Do diskutabilnog dela dolazimo kada analiziramo koje teme ipak ne bi trebalo da imaju svoje mesto u pornografskom sadržaju i na koji način su one zapravo prikazane.
S obzirom na brz tempo života kojim živimo, sve više ljudi bi radije odvojilo snage da pogleda par scena iz porno filma, nego da uloži u odnos i komunikaciju sa sobom i partnerom, za šta je zapravo potrebno mnogo više energije.
Ne kažem da je pornografija u svakoj svojoj formi loša, ali do problema dolazi usled preteranog konzumiranja, bez ikakvog prethodnog znanja i shvatanja industrije.
Od početka ere interneta, svuda smo bombardovani pornografijom bez dubljeg razmišljanja ili otvorenog pričanja o istoj. Pošto znate, „to je sramota“, takve teme su samo za u „4 zida“, što apsolutno ne mora biti tako.
U slučaju da pornografiju konzumirate uz dovoljnu dozu informisanosti, svesni ste da je to gluma i da je potrebno podržavati etički snimljene sadržaje, a ne eksploatisanje individua.
Pornografija može imati i svoje dobre strane, kao što istraživanje sebe, partnera, vaših zajedničkih želja i fantazija. Možda vam čak pruži i neke nove ideje kako da začinite svoj ljubavni život.
Mizoginija u pornografiji
Nakon istraživanja o najtraženijim pojmovima vezanim za pornografiju, jasno je da su najpopularnije teme prožete patrijarhatom i mizoginijom. Kao takve, one dodatno hrane ideju da su žene bespomoćne žrtve koje su na ovoj planeti kako bi služile muškarcu, on ima pravo na njeno telo bilo kada želi i može joj činiti sve što poželi. Ona čak i kada kaže NE misli DA. Ova ideja godinama unazad razvija kulturu silovanja i predstavlja je kao nešto normalno, poželjno i očekivano.
Često se susrećemo sa pornografskim sadržajem gde, na primer, otac ucenjuje ćerku da mu ona mora pružiti seks inače će biti kažnjena, izbačena iz kuće i slično. Ona se u početku buni, ali kasnije navodno sa uživanjem pristaje. Takođe, česta je pojava pljačkanja, kidnapovanja, grupnog napadanja devojaka, pa čak i mirnijih scena gde se uvek, na ovaj, ili onaj način, devojčino NE pretvori u DA.
Kao što sami možete zaključiti, seksualno nasilje nad ženama nas, nažalost, okružuje u jako velikoj meri. Da li pornografija utiče na porast nasilnog i mizogenog ponašanja, ili je to već bilo u ljudima? Upravo to je pitanje koje redovno postavljam.
Tema koja je trenutno sve popularnija na porno sajtovima je rat u Ukrajini.
U roku od samo par sati nakon što je ovaj užasni događaj krenuo, na porno sajtovima počela je popularizacija #ukraineporn #warporn. Bez ikakvog srama, porno industrija je ugrabila šansu da monetizuje nečiju patnju, što dalje može da vodi ka trgovini ljudima.
Iz dana u dan, sve su popularniji klipovi sa tematikom ratno motivisanog silovanja. Ukorenjena mizoginija uvijena je u veo rata i suptilno se koristi u svrhe ratno huškačke propagande.
Ono što bi svi trebalo da se zapitamo je zašto ljudi uopšte traže takve sadržaje? Da ih ne traže možda ih ne bi bilo na sajtovima, ili prosto ne bi postali popularni.
Zavisnost od pornografije
Tu dolazimo do onog dela brzog života i želje za brzim užitkom. Ali, ono o čemu ne razmišljamo kada svakodnevno na svom ekranu puštamo mnoštvo porno filmova, je zavisnost koju ova radnja može stvoriti.
Kada gledamo pornografiju, naš mozak luči dopamin koji nam pruža osećaj „nagrađivanja“. Kada, na primer, vidimo hranu koju volimo, naš mozak kreće sa lučenjem dopamina, što pokreće našu motivaciju da do tog cilja (hrane) stignemo i dobijemo željenu nagradu. Isto se to dešava sa pornografijom, a zato se može porediti i sa alkoholizmom, i narkomanijom. Što je više konzumirate, to vam je više i potrebna.
Naravno, pornografija nema kobne posledice po naše fizičko zdravlje, kao što, na primer, to može imati narkomanija, ali itekako može uticati na naše mentalno zdravlje i stanje uma.
Kako da znamo da smo navučeni na pornografiju?
Pre svega, onda kada nam negativno utiče na svakodnevni život.
- Ako se na poslu ne možemo fokusirati, pošto sve vreme mislimo o pornografiji.
- Ako ne možemo provoditi vreme sa bližnjima, pošto samo želimo da se zatvorimo u svoju sobu i posvetimo pornografiji.
- Ako ne možemo uživati u ljubavnim odnosima, pošto ne izgledaju kao iscenirane scene porno filmova koje gledamo.
Ljubavne veze najviše trpe od ove zavisnosti. Činjenica, da kroz pornografiju, iz minuta u minut, možemo dobijati totalno drugačiji stimulans, narušava mogućnost da uživamo u realnom trenutku seksualnog odnosa, zato što će on, naravno, biti sporiji, manje raznolik, nećemo moći da ga promenimo uz pomoć jednog dugmeta, niti da izvedemo sve što vidimo na filmovima.
Baš zbog toga „običniji“ sadržaji mozgu postaju dosadni i počinje da traže sve ekstremnije stimulanse.
U ovu priču odlično se uklapa rat, nasilje, mizoginija, kao i ostale nasilne teme. Samim tim, porno industrija snima sve više i više nasilnih sadržaja, ljudi postaju sve više zavisni i traže još, dok porno industrija od toga zarađuje. Njima to zvuči kao da svi pobeđuju, ali zapravo se na taj način normalizuje i podstiče nasilje.
Mladi umovi koji gledaju porno filmove bez nekog prethodnog znanja, smatraju da se tako treba ophoditi u životu. U podsvest im ulazi ideja da je nasilje, a pogotovo nad ženama, sasvim normalna stvar. Da svet prosto tako funkcioniše.
Kako možemo doprineti promeni ovog stanja?
Širenjem svesti, informisanjem i edukacijom!
Jako je bitno pričati na temu pristanka, poštovanja, jednakosti, seksualnosti, i slobode komunikacije. To treba početi još od roditelja – oni su prvi koji treba da uvedu decu u svet seksualnosti na pravi način. Nakon toga, na red dolazi škola.
Verujem da je preko potrebno uvesti seksualnu edukaciju u škole, ali nikako ne treba stati na tom uzrastu. Seksualna edukacija potrebna je i starijima, kako bi mogli da svojoj deci pruže prave informacije.
Potrebno je organizovati tribine, diskusije i radionice, na kojima mogu prisustvovati ljudi svih godina i profila, kako bi im se pružila prilika da se uključe u promenu.
Takođe, dok ste u toplini svoga doma za svojim uređajima, podržite influensere i javne ličnosti koje se trude da doprinesu ovoj promeni. Da podižu svest, šire informisanost i otvaraju dijalog. Nemojte ih zabranjivati svojoj deci, već ih preporučite. Nemojte ostavljati negativne komentare na njihov sadržaj, već pokušajte da ga razumete i naučite nešto.
Podržite promenu, slobodu i jednakost. Jedino zajedno možemo promeniti svet. 🙂
